Награда ”Миле Недељковић”

 

 Удружење грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, под покровитељством СО Аранђеловац, утемељило је Награду “Миле Недељковић” за најбољу књигу у области савремене фолклористике.

Миле Недељковић је припадао кругу најзначајнијих истраживача народног живота и српске традицијске културе. О његовом прегалаштву сведоче књиге, публицистички и научни радови које је оставио за собом, неизбрисиви трагови уредничког труда у многим стручним публикацијама и гласилима, као и чланство у удружењима и друштвима која негују културну и духовну баштину сопственог народа.

Награда “Миле Недељковић” додељује се за најбоље дело из области фолклористике, обухватајући етнологију, антропологију, етномузикологију и усмену народну књижевност, а жири који ће вредновати приспеле наслове сачињен је од еминентних научних радника:

  • академик Петар Влаховић
  • проф. др Ненад Љубинковић (председник)
  • мр Јелена Јовановић
  • Јасна Бјеладиновић-Јергић
  • мр Бранко Златковић

За награду конкуришу научне студије и сакупљачке збирке домаћих аутора на српском језику, објављене, као прво издање, у протеклој 2009. години. Награда подразумева новчани износ и плакету, а учесници конкурса треба да пошаљу по пет примерака књига до 15. маја текуће (2010) године на адресу: Удружење грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, Етно кућа, Занатлијска 63, 34300 Аранђеловац, са назнаком: за Награду “Миле Недељковић”.

Удружење се, као организатор, обавезује да од издавача откупи 20 примерака првонаграђене књиге.

Концепт уручења Награде “Миле Недељковић”, која ће се додељивати сваке године у другој половини септембра, манифестационог је карактера. У оквиру овог петодневног програма, организоваће се низ пропратних садржаја (округли сто о животу и делу Мила Недељковића, као и о актуелним фолклористичким темама са циљем да се подстакне развијање ове научне области и стекне увид у нова сазнања; ревија документаристичко-филмског материјала у којем Недељковић има улогу аутора, сценаристе, истраживача, или саговорника, као и изложба која ће тематски бити посвећена стваралачком процесу овог знаменитог културног посленика кроз објављене публикације, фотографије, рукописни и видео материјал, награде и признања, личне предмете итд.). У оквиру програма предвиђене су и радионице за ученике аранђеловачких основних школа под називом “Вуковим трагом” (истраживачки рад на терену) и “Етно разгледница” (краћи курс етно фотографије). Манифестација ће бити пропраћена и наступима познатих извођача традиционалне и етно музике, а планирано је и објављивање публикације која би садржала радове са одржаних округлих столова.

Основни циљ целокупног програмског концепта заснива се на потреби да се, поводом доделе Награде “Миле Недељковић”, истовремено пропагира фолклористика као наука, с намером да се покрене иницијатива о утемељењу Српског фолклористичког центра са средиштем у Аранђеловцу, што би подстакло низ нових садржаја (организовање међународних научних скупова, ревијал балканског етнолошког филма, оснивање школе фолклористике, музички фестивал који би окупљао градитеље и извођаче на древним инструментима Балкана).

У реализацији ове манифестације Удружење “Баштина и будућност –Аранђеловац 1859” очекује подршку  Министарства културе Србије, као и свих оних установа, удружења и појединаца с којима је и сам Миле Недељковић свесрдно сарађивао и пријатељевао, због чега смо дужни да његово културно прегалаштво овековечимо на што достојнији начин.

За детаљније информације: координатор манифестације мр Иван Златковић (064/140-24-98)

 

Био-библиографија Мила Недељковића

Миле Недељковић (Крћевац код Тополе, 2. март 1941 – Београд, 30. мај 2009), новинар, етнолог и књижевник.

Основну школу завршио је у родном Крћевцу, нижу гимназију у Аранђеловцу а матурирао је у Лазаревцу. Дипломирао је етнологију 1978. године на Филозофском факултету у Београду, где је одслушао и положио већи део испита за магистарске студије. На подстицај проф. Бранка Ћупурдије, требало је 2009. године на Одељењу за етнологију и антропологију да брани магистарски рад Културни слојеви у топонимији Шумадије.

Радни век је провео у Београду радећи као новинар или уредник у више редакција (Политика, Политика експрес, Радио ТВ ревија, Рад, Радничка штампа –издавачка делатност), као стручни сарадник (Институт за новинарство) и као уредник у издавачкој делатности (Министарство за информације Србије).

Био је уметнички руководилац Драмског експерименталног студија СКУД Жикица Јовановић Шпанац (1963–1965) и управник Универзитетске експерименталне сцене Маска (1968). Предавао је у школама Југословенског института за новинарство (1976–1991), био ментор за праксу студената књижевно-публицистичког смера Филолошког факултета у Београду (1984–1988) и координатор наставе на смеру журналистике у департману Београд новопазарског Факултета хуманистичких наука (2004–2009).

Подстицао је стваралаштво младих у области уметности и културе (песнике, рецитаторе, играчке, певачке и позоришне дружине) и био предани сарадник Савеза аматера Србије.

Аутор књига и публикација:

  • Завеса пада, Прикази и белешке о позоришту (Нови Београд, 1968);
  • 70 и 7 песника (антологија младих, мало познатих или сасвим непознатих песника, Београд, 1972). Захваљујући Недељковићевом добром познавању поезије и дару да препозна песника, у овој антологији објављени су  савремени познати песници Перо Зубац, Рајко Петров Ного, Срба Игњатовић, Радомир Путник, Драгомир Брајковић, Душан Говедарица, Даринка Јеврић, Радмила Лазић, Милан Ненадић, Милан Младеновић.
  • Годишњи обичаји у Срба (Вук Караџић, библиотека Корени, Београд 1990) за коју је добио награду за науку Вукове задужбине;
  • Слава у Срба (Вук Караџић, Београд, 1991);
  • Срби Граничари (оглед о Србима у Славонији, Хрватској и Далмацији – Београд, 1991; друго допуњено издање Београд, 1994. У књизи је дат преглед насеља у којима је српски народ био већински на основу пописа становништва од 15. марта 1948. године. Предговор је написао академик Радован Самарџић),
  • Крст и полумесец – најстрашнија српска раздеоба (Београд – Бијело Поље, 1993);
  • Календар српских народних обичаја и веровања (Ваљевац, библиотека Наслеђе, Ваљево 1994, 1995, 1996);
  • Записи о Шумадији, књига I, (Крагујевац, 1996);
  • Обичајни календар за просту 1997 (Колубара, Ваљево 1996);
  • Српски обичајни календар (Чин, Београд, 1998–2010);
  • Записи о Шумадији, књига II (Београд, 2000);
  • Лексикон народа света (Српска књижевна задруга, ЈП Службени лист СРЈ, Посебна издања, Београд, 2001);
  • Топола, Карађорђев град, Опленац (Топола, 1989);
  • Задужбина краља Петра I (Опленац, 1992);
  • Вождове војводе (Аранђеловац, 2002);
  • Орашац, колевка српске државности (Аранђеловац, 2002);
  • Косово и светски рат (Верзалпрес, Београд, 1992);
  • Новинарство, Основи (Београд, 2003);
  • Објава српског новинарства Удружење новинара Србије, Београд, 2004);
  • Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006 (УНС–Службени гласник, Београд, 2009).

Драме:

  • Каријатиде (извела Студентска експериментална сцена у Београду, 1961);
  •  Могила (трећа награда на савезном конкурсу за Дан младости, 1961);
  • Стублине (одломак штампан у зборнику Бити негде, Нови Београд 1966);
  • Последњи војник комуне (објављена у Корацима, 5–6, Крагујевац 1975);
  • Ноћ у Салашу Ноћајском (историјска једночинка, ЧИН, Београд 2004).

Сценарији:

  • Опленачка трилогија (1993, аутор првог дела трилогије снимљене у режији Милана Кнежеића);
  • Вожд (1997, документарни филм у режији Крсте Шканате);
  • Трагом Карађорђа (2004, документарно-играна ТВ серија у петнаест епизода у режији Мирослава Живановића, којом је обележена двестагодишњица Првог српског устанка и обнове српске државности).

Коаутор у зборницима и књигама:

  • Бити негде, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1966);
  • Руковања, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1968);
  • Дунав тече, зборник књижевних радова (Нови Београд, 1970);
  • Новинарство данас, Приручник за полазнике новинарских школа Југословенског института за новинарство у Београду (Београд, 1983);
  •  Два века српског новинарства (Институт за новинарство, Београд, 1992);
  • Речник заблуда, сто неистина о Србији и српском народу и одговори на њих (Министарство за информације Републике Србије, Београд, 1994);
  • Бели град, културна историја Београда (Mediart, Београд, 1997);
  • Слово љубве Деспота Стефана Лазаревића (библиофилско издање Алдема, Београд, 2000, рукописао, илустровао и фреске сачинио Боле Милорадовић);
  • Енциклопедија српског народа (аутор дела одредница о новинарима и новинарству, Завод за уџбенике, Београд, 2008).

Приредио за штампу књиге:

  • Деловодни протокол Карађорђа Петровића (Крагујевац–Топола, 1987);

Народни календар „Шумадија“ (Крагујевац, 1993);

  • Мемоари принца Томислава Карађорђевића (Топола–Опленац, 1999).

Објавио публикације, научне студије и чланке (избор):

  • Значај микротопонимије у етнолошким изучавањима развитка насеља, Етнолошке свеске IV, Обредна пракса у Србији, Београд 1982, 80–94.
  • Смедеревска нахија у Деловодном протоколу Карађорђа Петровића, Етнолошке свеске V, Зборник радова VIII саветовања Етнолошког друштва СР Србије одржаног априла 1984. године у Смедереву, Београд 1984, 111–119.
  • Из топонимије новопазарског краја, Новопазарски зборник 8, Нови Пазар 1984, 143–171.
  • Ко је, до сада  непознати, писар Деловодног протокола Карађорђа Петровића, Кораци, год. XX, књ. XX, св. 5–6, Крагујевац 1985, 339–350.
  • Неколики топоними у околини Сјенице, Зборник Сјенице, бр. 1, Сјеница 1985, 67–76.
  • Народно лекарство у околини Сјенице, Зборник Сјенице, бр. 2, Сјеница 1986, 59–71.
  • Задруга у Опленачком крају до овога века, Етнолошке свеске VII, Зборник радова Десетог саветовања Етнолошког друштва СР Србије одржаног 6–8. јуна 1986. у Тополи, Београд–Топола 1986, 103–126.
  • Унакрсно напијање славске здравице, Расковник, часопис за књижевност и културу, година XIII, бр. 47–48, Београд 1987, 119–132.
  • Крушевачка нахија у првом устанку, Етнолошке свеске VIII, Зборник радова XII саветовања Савеза етнолошких друштава Југославије и XI саветовања етнолога СР Србије одржаног 29–31. октобра 1987. у Крушевцу, Београд–Крушевац 1987, 227–232.
  • Недовршени сусрети са Драгишом Витошевићем, Расковник, часопис за, књижевност и културу, година XIII, бр. 49, рубрика Наш Драгиша Витошевић, Београд 1987, 159–162.
  • Племенски речник Шумадије, Ивановићи (Иванекићи) у Крћевцу, Расковник, часопис за књижевност и културу, година XIII,бр. 50, Београд 1988.
  • Србија Карађорђевог времена, студија у књизи: Деловодни протокол Карађорђа Петровића, Крагујевац–Топола 1988, 183–226.
  • О светковању петка у нашем народу, Зборник Сјенице 5, Сјеница 1 989,135–149.
  • Живот по народном календару, Три века Сеобе Срба, Специјално издање “Јединства”, Приштина, јул 1990, 72-74.
  • Аранђеловац, занатлијска варошица, Народни календар Шумадија за просту 1993. годину, Годиште прво, Крагујевац 1993, 70–71.
  • Светиње и манастири у Рудничкој планини у Шумадији, Даница, српски народни илустровани календар за 1994, Прва година, Вукова задужбина, Београд 1994, 230–239.
  • Сјеничани у Лепеници, Зборник Сјенице 8, Сјеница 1997, 85–101.
  • Карађорђевићи (са родословним стаблом), Даница, српски народни илустровани календар за 1997, Четврта година, Вукова задужбина, Београд 1997, 151–166
  • Богатство изворног стваралаштва, Сабор народног стваралаштва Србије (26), год. XII, бр. 1, Топола 1998, 36–38.
  • Светородна лоза Немањића, Даница, српски народни илустровани календар за 1998, Пета година, Вукова задужбина, Београд 1998, 92–98.
  • Називи насеља у околини Сјенице, Зборник Сјенице 9–10, Сјеница 1999, 85–119.
  • Данашњи токови игре и песме у Шумадији, Сабор народног стваралаштва Србије (27), год. XIII, бр. 1, Топола 1999, 36–38.
  • Становништво Аранђеловца и околине у светлу културно-историјских слојева, Вуковим трагом, Зборник предавања на трибини огранка Вукове задужбине у Аранђеловцу, Аранђеловац 1999, 7–27.
  • Уз мемоаре краљевића Томислава Карађорђевића, Поговир у књизи: Томислав Карађорђевић, Мемоари, Задужбина краља Петра I, Топола – Опленац, 1999, 741–748.
  • Старинска јела и пића, Стариниска, славска, пригодна и савремена исхрана у Срба, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за преступну 2000, ЧИН, Београд 1999, 331–396.
  • Поучник о слављењу крсног имена, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2001, ЧИН, Београд 2000, 313–384.
  • Сеобе становништва из новопазарског краја у Шумадију током XVIII и XIX века, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар 2001, 119–141.
  • Фендрек од Гараша, Предавање одржано приликом прославе годишњице Првог српског устанка у Аранђеловцу, уочи Сретења, 15(2) фебруара 2001, (штампано као посебна публикација), Орашац 2001, стр. 19.
  • Покушај обнове Друштва фолклориста, Сабор народног стваралаштва Србије (29), год. XV, бр. 1, Топола 2001, 43.
  • Свадбени обичаји у Срба, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за 2002, ЧИН, Београд 2001, 325–402.
  • Тематски кругови Томислава Грујичића Равањца, Сабор народног стваралаштва Србије (30), год. XVI, бр. 1, Топола 2002, 45.
  • Карађорђе игра тројанац, Сабор народног стваралаштва Србије (31), год. XVII, бр. 1, Топола 2003, 4.
  • Називи сродништва у Срба, са упутством и примерима како се прави родословно стабло, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2003, ЧИН, Београд 2002, 327–374.
  • Из Карађорђевог времена, Ко су и колико је било Вождових војвода, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за преступну 2004, ЧИН, Београд 2003, 369–394.
  • Објава српског новинарства, (посебна брошура), Удружење новинара Србије, Београд 2004, стр. 32.
  • Српска народна знања и веровања о биљкама, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2005, ЧИН, Београд 2004, 351–408.
  • Народни живот и обичаји у огледалу топонимије, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2006, ЧИН, Београд 2005, 343–410.
  • Исконска нит саборовања, Сабор народног стваралаштва Србије (34), год. XX, бр. 1, Топола 2006, 27–29.
  • Библиографија “Сабора”, Сабор народног стваралаштва (34), год. XX, бр. 1, Топола 2006, 32–40.
  • Топонимијски слојеви у околини Сјенице, Новопазарски зборник 29, Нови Пазар 2006, 99–107.
  • Српска презимена, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2007, ЧИН, Београд 2006, 333–376.
  • Суштина Сабора у Гучи, по писању “Политике”, Сабор народног стваралаштва Србије (35), год. XXI, бр. 1, Топола 2007, 36–38.
  • Народна веровања, подуке и празноверице, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за пеступну 2008, ЧИН, Београд 2007, 359–394.
  • Четврто прело (Водице), Сабор народног стваралаштва Србије (36), год. XXII, бр. 1, Топола 2008, 39–40
  • Славска трпеза, сто одабраних посних и мрсних јела по реду изношења пред госте, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2009, ЧИН, Београд 2008, 355–390.
  • Животи песмом опевани, Додатак у годишњаку: Српски обичајни календар за просту 2010, ЧИН, Београд 2009, 321–382.

Објављивао у листовима, часописима, стручним публикацијама:

Први новинарски прилог објавио је као гимназијалац у Гласу Шумадије (1958) а прву позоришну критику у листу Наше дело (1960), гласилу ученика Гимназије у Аранђеловцу. Чланке, есеје, књижевне приказе, позоришне и филмске критике и научна саопштења објављивао је у листовима, часописима и стручним публикацијама:
Студент (1962–1967), Видици (1964, 1967), Лето (1964), 20 семестара Шпанца (1964), Летопис Београдског универзитета (1965), Социолошке теме (1967–1968), Октобар (1967), ДМБ (1967), Нови Београд (1967–1971), Младост (1967–1970, 1988), Политика (1967–1968, 1972, 1977–1979, 1983), Пољоиндустрија (1968–1970), Панчевац (1968–1969),  Фронт (1969), Глас Истре (1969),  Крила Армије (1969), ПТТ весник (1969–1971), Сусрет (1970), НИН (1970), Задруга (1970–1971), Просветни преглед (1970–1971), Наша крила (1970–1971), Јеж (1971), Завичај (1971), Наше стварање (1971), Дом и школа (1972–1973), Књижевна реч (1972), Песничке новине (1972–1973, 1979–1984, 2006–2008), Илустрована политика (1973), Трећи програм Радио Београда (1973–1974), Вечерње новости (1974), Југословенски синдикати (1974–1980, 1987), Расковник (1975, 1987, 1988), Кораци (1975, 1980–1983, 1985, 1987), Рембас (1980–1983), Ехо (1980), Зборници XXVIII, XXIX; XXXI, XXXII, XXXIV конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије (1981, 1982, 1984, 1985, 1987), Етнолошке свеске (1982, 1984, 1986, 1988), Новинарство (1982–1988), Зборник радова 1. конгреса југословенских етнологов ин фолклористов (1983), Етнолошки преглед (1983), Сабор (1984, 1986), Новопазарски зборник (1984, 2001, 2006), Научни скуп „Стваралаштво Димитрија Давидовића“ (1985), Зборник радова са научног скупа „Стање и проблеми научноистраживачког рада у области информисања“ (1985), Зборник Сјенице (1985–1986), Наша штампа (1985), Народно стваралаштво – Folklor (1985–1987), Сабор народног стваралаштва Србије (1986–1988), Делавска енотност (1986), Светлост (1996), Задужбина (1990–2008), Глас (2001), Шабачки гласник.

Уређивао стручне листове и часописе:

  • Народно стваралштво – Folklor (1985–1987), орган Савеза удружења фолклориста Југославије;
  • Расковник (1987–1991), часопис за књижевност и уметност;
  • Новинарство (1983–1987), часопис Југословенског института за новинарство;
  • Новинарски гласник, гласило Удружења новинара Србије (1985–1987)
  • Наша штампа, гласило Савеза новинара Југославије (1987–1988);
  • Новинарски летопис, свеске за историју новинарства (1988–1991); Задужбина, орган Вукове задужбине (1990–2008).

Покретач листова и часописа:

  • Песничке новине (покренуо 1972 са групом младих књижевника. Главни уредник био је 1972–1974, 1979, а у обновљеним Песничким новинама 2006. године, као посебно заслужан за њихову појаву и постојање, нашао се у редакцијском колегијуму где је водио рубрику историјског прегледа);
  • Сабор народног стваралаштва Србије (фолклористички часопис који прати рад културно-уметничких удружења и фолклорних група; главни и одговорни уредник био је 1985–2008);
  • Зборник Сјенице (као резултат вишегодишњег научно-истраживачког пројекта САНУ „Рас и Сопоћани“, у којем је учествовао 1984–1986, покренуо је, са неколико научних радника и културних посланеника Сјенице, овај научни годишњак, и био један од уредника 1985–2003).

Заступљен библиографском одредницом у:

  • Ко је ко, писци из Југославије 1994 (Ошишани јеж, Београд, 1994);
  • Лексикон писаца Југославије, IV том (Матица српска, Нови Сад, 1997).

Превођен је на енглески, француски, руски, немачки, шпански и бугарски језик.

Удружења: Био је члан Удружења новинара Србије од 1973, члан председништва УНС-а (1985–1987, 2000–2009), члан Удружења књижевника Србије, члан Етнолошког друштва Србије ( од 1978), члан Удружења фолклориста (од 1979), секретар Савеза удружења фолклориста Југославије (1986–1987), један од оснивача Задужбинског друштва „Први српски устанак“, иницијатор заснивања књижевне награде и истоимене публикације „Одзиви Филипу Вишњићу“, покретач манифестације „Винопије“ (одржаване под геслом: вино пити а не напити се), којом је оживљена традиција обележавања Чистог понедељка (почетак ускршњег поста).

Награде: Добитник је Златне значке Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности СР Србије (1988); први је добитник награде Вукове задужбине за науку за дело Годишњи обичаји Срба (1990); за Лексикон народа света добио је Специјалну награду Осмог међународног салона књига у Новом Саду (2002); добитник је награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне и Горе, у знак трајног признања за рад и допринос унапређењу новинарства Србије и Црне Горе (2006), Повеље Радио Београда 2 (поводом пола века постојања Радио Београда 2) за дугогодишњу сарадњу, допринос радио стваралаштву и афирмацију ауторског и критичког радија посвећеног култури и уметности (2008), и Повеље XIV међународног скупа „Власински сусрети“ за свестран и значајан допринос на подручју етнологије и афирмације научног стваралаштва (2008).