СРПСКО НАСЛЕЂЕ
   ИСТОРИЈСКЕ СВЕСКЕ
   БРОЈ 3МАРТ 1998.
SRPSKO NASLEDJE

ПАШИЋ у АНЕГДОТАМА

Како је лист "Балкан" писао о Председнику владе, позивајући се на "осећај за сатиру", у нади да ће скупљене (а можда и измишљене?) анегдоте о Председнику бити читаоцима "лаке и пријатне", јер Председник у јавни живот "уноси један особит хумор".

У Спору два радикалска првака требало је да пресуди Никола Пашић. Прими првога, саслуша га пажљиво, и каже му:

- У праву сте, господине!

Прими другога, саслуша и њега пажљиво, па му каже:

- У праву сте, господине!

Секретар који је ту био присутан, не издржа:

- Али, господине председниче, како сте могли једном да кажете како је у праву, и другом да кажете како је у праву? То немас мисла!

А Пашић, кажу, погладио је браду:

- Момче, и ти си у праву!

Било како било, нико се на политичкој сцени није одржао тако дуго као Баја - а мало који политичар се својим занатом("политика је курва", каже стара српска изрека) бавио у тако компликованим временима, уз тако много политичких непријатеља и - са тако мало јавно изречених речи.

Пашићева ћутања била су речитија од брилијантних, запаљивих и бомбастих говора оних који су имали потребу коју, изгледа, Пашић није имао - да засењује простоту.

"Зна Баја шта ради", говориле су његове присталице, чак и кад Баја нит зна, нит шта ради.

"Баја једно каже, друго мисли, а треће уради!", гунђали су они који никако нису успевали да га истерају на чистину.

А његова узречица:"Може да бидне, не мора да значи", и дан-данас може се чути у српским кафанама, као својеврсна интерпретација Ајнштајнових теорија о релативитету, примењених на ствари обичне и свакодневне.

Најзад, не треба заборавити да је Никола Пашић послужио као модел Радоју Домановићу, за једну од најбрилијантнијих приповедака српске књижевности -"Вођу", у којој народ иде за"мудрим" старцем који ћути, све док, попадали на дно понора, не открију да је вођа слеп!

А једна анегдота из Ниша - где је Пашић примио неког француског новинара, испричавши му ствари које су мирисале на европски политички скандал - каже како је, упитан, узгред, за крај, о личним и породичним стварима, Баја, мртав хладан, рекао погрешно име своје супруге. А на чуђење присутних, кад су новинара испратили, мирно објаснио:

- Па, кад сутра избије скандал, ја ћу да кажем како је штампа све измислила - ево, новинар не зна ни како ми се жена зове!

Овом приликом преносимо неколико лепо илустрованих анегдота из листа"Балкан", које је скупио и прибележио, аутор већ познат нашим читаоцима - Никац од Ровина, један од сарадника Бранислава Нушића. Његовом сатиричном перу, које је тако лепо"шиљио" на записницима из црногорског парламента, није измакао ни Пашић, нарочито његова позната особина да, као човек са југа, Пашић никад није научио баш правилно да говори књижевни српски, и друга - да ретко и тешко памти имена, и трећа да врло често, расејан, не слуша људе шта му говоре, а не ретко говори шта било, као онај Индијанац из једног култног филма, који се зове Нико, зато што"говори много, али ништа не каже".

Шта је Пашић рекао, кад је у"Балкану" видео ове, злобом зачињене"хуморе и спрдње" чији је био главни јунак - не знамо. Али, можемо да претпоставимо да би реченицу почео, као обично:

- Овај... знаш... јесте...


Пашић и пок. краљ Петар

ИЗЛАЗ НА КОЈИ СЕ НЕ ИЗЛАЗИ

Чини ми се да је то било неђе у 1905. години. Била министарска криза и Краљ био поверио састав кабинета Пашићу. После дугог конферисања са политичким првацима, дошао Пашић да Краљу реферише о ситуацији.

- Каква је ситуација, господине Пашићу? упита га Краљ Петар.
- Овај... онај... Величанство... ситуација је потешка и влада не може да бидне... овај... него морамо ићи у изборе на народ - одговори Пашић.
- Ама зар опет избори, ако Бога!? Зар нема другог излаза? - рече краљ Петар који није волео честе изборе.
- Овај... Величанство, јесте.. знаш... има излаз, али неће да изађемо - одговори Пашић.


Пашић и новинар Барби

ТАЧНО ИЗМЕЂУ 8 И 12

Сусрео се Пашић са дописником париског "Журнала", новинаром Барбијем, и здравили се.

- Молим Вас, господине министре, ја бих желео да говорим Вама о једној хитној ствари! Молим Вас, кад могу доћи к Вама? упита г. Барби.

Пашић се мало замисли и после неколико тренутака рече:

- Овај... јесте онај... знате најбоље дођите сутра! -
- У колико сати? - упита Барби.
- Овај... најбоље дођите, тако, знате... дакле, али само тачно најбоље између 8 и 12 на подне! - одговори Пашић.


Пашић и Милан Ракић

У ПОЛИТИКУ НЕМА ПЕВАЊЕ

Када је песник Милан Ракић први пут ступио у дипломацију, отишао је и представио се Пашићу.

- Овај... знаш онај... ја сам чуо да ти певаш песме у певање, али јесте онај... у спољну политику нема певање... него има да чуваш све у државну тајну, као што девојка има да чува... овај...пре него што се уда онај... одговори му Пашић.


Пашић и неколико хоyа

НАШИ НОВИ ПОПОВИ

Одмах по освојењу Скопља ушао у варош и Пашић. Улицама велики врвеж светине. Пашић се десио у једној огромној гомили народа. У близини његовој стоје десетак хоyа и Пашић хоће да разговара са њима. У том часу прилази један његов секретар и нешто му шапће на ухо.

- Овај... добро, сад ћу ја доћи, само да се питам са овим нашим новим суграђанским поповима! - рече Пашић показујући на хоџе.


Пашић о попу Н. Јовићевићу

ДО 101 И НАЗАД

Најчеститије име српског националног радника у Македонији, било је и остаће име славног попа Николе Ј. Јовићевића - Црногорца.

Године 1901. турски суд осуди попа Николу на 101 годину робије и спроведе га у Азију.

Када је за то сазнао пок. Света Симић као шеф наше пропаганде у Македонији, оде код Пашића и саопшти му:

- Господине Пашићу, добио сам извештај да је турски суд осудио на 101 годину робије нашег заслужног борца попа Николу Јовићевића.
- Овај, како? - зар 101 годину?! - упита Пашић чудећи се!...
- Јест! - Одговори Симић.
- Е, овај... знаш, онај... то је много, него овај, гледаћемо да он нешто све не издржи! - рече Пашић.


Пашић и Бора Продановић

А ТИ НИСИ ОНАЈ ШТО ЈЕ ПОГИНУО

И Бора Продановић пошао једнога дана да моли Пашића да би добио мало запослице.

- Овај... како се ти зовеш? -Еупита га Пашић.
- Ја сам Бора Продановић! - одговори он.
- А... овај ти си Јашин, је ли? - упита га Пашић.
- Јесам! - одговори Бора.
Пашић малко застаде па ће опет:
- А ти ниси онај што си погинуо!...
- Нисам ја погинуо још ни једном! одговори му Бора.
- А... јесте, ти си још млад... има време и за тебе и мога Раду... ви сте добра деца! - рече Пашић.


Пашић о Брани Нушићу

КОЊ НА СОКРАТУ, ПИСАЦ НА КОЊУ

За време анексије Босне и Херцеговине, Брана Нушић био је на познатим демонстрацијама, па у одушевљењу јашући на коњу, утера га у Министарство спољних послова.

Истога дана, пред вече, посети Пашића др Мика Поповић, исприча му ток демонстрација и рече:

- Ово је, господине Пашићу, прилично неозбиљно.. ето, молим вас, Брана Нушић на коњу улетео у Министарство спољних послова.
- Овај... зар на горњи спрат!? - упита Пашић зачуђено.
- Јесте, молим Вас! - опет потврди др Мика.
- Овај... знаш.. ја сам знао да он добро пише књиге, али овај... може да јаше коња, то нисам знао...


Пашић у униформи

ТИ ЛИ СИ, ЈА ЛИ САМ

Почетком Балканског рата и Пашић обукао војничку униформу и поставио шајкачу. Изгледао је врло лепо.

У Скопљу пред црквом Светога Спаса, сусреће Пашић Велизара Јанковића и пита га:

- Овај... ти ли си, деме?
- Ја сам! - одговори Велизар.
- Овај... јесте, знаш... ја обукао униформу, па не могу да те познам! рече му Пашић.


Пашић о експлозији у Битољу

ПОГИНУЛИМА ДА СЕ ПОМОГНЕ

Начелник Министарства иностраних дела др Мирослав Јовановић улази код Пашића и саопштава му:

- Господине председниче, сада баш стиже вест да се догодила ужасна несрећа!... тамо је упаљена муниција... експлозија је ужасна... штета огромна, а и жртава има много!...
- Е, овај... знаш није добро... него, овај... знаш, наредите да бега од експлозију далеко, па ћемо после видети ко је погинуо па да му се помогне! - одговори Пашић.


Пашић и Митрополит Димитрије

ЗДРАВЉЕ ВЛАДИКИНЕ СУПРУГЕ

Био дошао Митрополит Димитрије у Двор да Њ. В. Краљу честита Нову годину. Мало затим дошао и Пашић, па видећи митрополита скиде цилиндер, приђе му са осмехом, пружи руку и рече:

- Добар дан, Ваше височанство!... Како је госпођа са здрављем? -

Митрополит збуњен принадлежностима Височанства и Госпође, вештачки се закашља и без одговора остави г. Пашића.


Пашић и Лаза Марковић

А ШТО ТРАМВАЈ ДА НЕ СКРЕНЕ

После повреде коју је Пашић добио приликом судара његовог аутомобила са трамвајем, дошао Лаза Марковић да обиђе Пашића и упита га:

- Ако Бога, господине председниче, како се то догодило?... па зар шофер није могао окренути ауто на другу страну!?...
- Овај... јес' знаш... шофер је ишао мало побрзо, па није могао... него знаш, онај... трамвајyија је требао да окрене на другу страну!... одговори Пашић.


Пашић и Марко Трипковић

ТИ ДА УВАТИШ ВЛАДУ

На један дан раније него што је сиромах Трипковић први пут, ни крив ни дужан, образовао владу, позове га Пашић на интиман и врло важни разговор.

- Овај... знаш, Марко, јесте... молим те, ја сам био у Двору и овај... знаш, ти ћеш да уватиш владу и тебе ће да се јаву сви министри у кабинет. Ти ћеш да владаш као председник на прелазни кабинет, вамо овај... Марко, молим те да о томе ништа никоме не говориш... - рече му Пашић.


Пашић и Коло срп. сестара

СЕСТРЕ СУ НАША БРАЋА

Неколике госпође Кола српских сестара дошле код Пашића да га замоле за извесну помоћ у погледу окрепљења неке цркве у Македонији.

- Овај... јесте онај... српске сестре су наша браћа из хуманитарних послова за пропаганду и овај... онај треба да раде солидарно, а не да се цепају... одговорио је Пашић.


Пашић о смрти пок. С. Костића

ДРУШТВУ ЈЕ СВЕ ЛАКШЕ

Дошао Сретен Којић код Пашића да му саопшти тужну и непријатну, вест о смрти радикалског првака Симе Костића, адвоката из Крагујевца.

Господине Пашићу, сад овог часа примих депешу из Крагујевца... јављају и да је умро Сима Костић! - рече Сретен.

Овај... Сима умро!? ... О... овај... а је ли умро сам? - упита Пашић.


Пашић о Степи

НЕКА БУДЕ ПУТНИК

После славне битке на Церу, када је Степу требало произвести у чин војводе, Пашић је рекао ово:

- Овај... јесте... и ја сам за то, да Степу произведемо за Путника!...


Пашић и пок. Вуле Јанковић

НАДЛЕЖНИ РЕСОР

Чини ми се да је било баш онога дана када су чланови Владе ушли у Битољ.

Покојни Вуле био је тада ађутант министра војног Раде Војовића. У једном згодном часу приђе Вуле Пашићу и представи му се:

- Господине председниче, дозволите да Вам се представим: ја сам артиљеријски мајор, ађутант министра војног, Вукашин Јанковић!
- Па... овај... кажи ти то министру војном! - рече му Пашић.


Пашић и Миленко Чабрић

КАФАНСКИ ПОСЛАНИЦИ

Већ толико година Пашић никако не може да погоди проф. Миленка Чабрића - не зна: да ли је Миленко посланик, да ли темељ, да ли преписач или стенограф, да ли кафеyија у бифеу!?

Једнога дана позове Пашић Чабрића, а овај: батац! право у представништво.

- Извол'те, господине председниче!
- Овај, онај... знаш, има овде један Црногорац из Босну... човек и сиромах па, овај... знаш прими га тамо код тебе, да бидне или послужитељ или у кафану посланик - нареди му Пашић.


Пашић о ћирилици и латиници

ТЕШКО ЈЕ ЛАТИНИЦОМ ГОВОРИТИ

На једној радикалској конференцији, на којој се, поред осталих дечака, говорило и о томе: да ли да се у новој државној

заједници узме ћирилица или латиница,

Пашић се изјаснио овако:

- Овај... јесте знате... оне су све три добре и ова Ћирићева и латинска, само овај... знате... овај за нас старе то је мало тешко да научимо говорити латиницом!


Пашић и Велизар

СНЕЖНО ПУТОВАЊЕ

Била зима и падао велики снег. Пашић био у своме кабинету и кроз прозор посматрао, како падају крупне пахуљице снега.

У томе часу улази к њему Велизар, министар привреде.

- Овај... дете, пада ли снег тамо у министарству привреде? - упита га Пашић.


Пашић и син пок. Станка

НИЈЕ МИ О ТОМЕ ГОВОРИО

На неколико дана после смрти радикалског првака Станка Петровића, нађе се Пашић са његовим сином Михаилом.

- Овај... а покојни Станко умре, је ли! - упита Пашић.
- Јесте, господине Пашићу - одговори му Михаило.
- Овај... Бог да му опрости... знаш... он је ту скоро био у Београду, али ми ништа о томе није говорио!... - рече Пашић.


Пашић о кумановској победи

СТРАТЕШКИ ГЕНИЈЕ

Саопштио ђенерал Бојовић Пашићу, да су Турци строго тучени на Куманову и да бегају у највећем нереду.

Пашић направи блажено лице и упита:

- Овај... па, молим вас, где бегају Турци сада?
- Бегају у правцу ка Битољу! - одговори ђенерал Бојовић.
- Па, овај... молим, шта ће они у Битољ, кад ви кажете и ми у Битољ?! - задивљено упита Пашић.


Пашић о православљу

СЛАТКО ПРАВОСЛАВЉЕ НИЈЕ ЛОШЕ

Наш посланик у Прагу разговарао са Пашићем о великом покрету који се у Чехо-Словачкој осећа за православљем.

- Па овај... јесте... знате... није лоше бити у православље!... Само Ви треба то да видите са господином патријархом... знате, а што се мене тиче ја ћу остати у православље и учинити што се може!


Пашић и Светозар Томић

ЈЕ ЛИ РАВНО КУЛТУРНО ПОЉЕ

Светозар Томић, професор и бивши инспектор Министарства просвете за Косовску област, дошао је у Београд и пред Калемегданом сусрео Пашића, поклонио му се и поред партијских ствари прешао и на културно-националне прилике на Косову, па му, између осталог, рекао:

- Господине председниче, ја Вас молимда заложите свој високи ауторитет и да се у овоме крају на културном пољу поклони више пажње!

- А овај... молићу је ли то културно поље веће од Косовског? - упита Пашић.

 
| врх стране | садржај броја |  

ПРВИ БРОЈ СРПСКОГ НАСЛЕЂА ИЗАШАО ЈЕ ИЗ ШТАМПЕ НА БАДЊИ ДАН ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1998.


[ нови број | архива | контакт | промена језика ]
webmaster@srpsko-nasledje.co.yu


Copyright © 1998. НИП „ГЛАС“