Nakon prvih „Zastavinih“ koraka u auto industriji sklapanjem „Fijata“ 1400, legendarni „fića“ je u više verzija proizvođen od 18. oktobra 1955. do 18. novembra 1985. godine. Za to vreme, iz fabrike je izašlo ukupno 923.487 primeraka.
Pored toga što je „fića“ bio pristupačan, bio je i neverovatno šarmantan, što ga je i učinilo najslavnijim automobilom marke Zastava u istoriji. Kao jedno od najboljih rešenja u kategoriji malolitražnih vozila, „Fića“ se definitivno svrstao među prevozna sredstva sa najjačim karakterom.
Neki automobili ostave trag svojim tehnološkim ili stilskim inovacijama, a drugi ulogom koju su imali u kulturi čitavih nacija i generacija.
Samo mali broj, međutim, ostane upamćen kako po tehnologiji tako i po izazvanim emocijama, a još manji ostavi toliki trag da postanu prave ikone svog doba. Mada je postao modni hit odmah po nastupu u javnosti, sada već davne 1955. godine, „fića“ je i danas u trendu.
U 10.00 sati ujutro 15. oktobra 2005. godine, stotine vlasnika simpatičnog mališana, „Zastave“ 750, okupilo se ispred „Zastavinih“ kancelarija u Kragujevcu kako bi obeležili 50. rođendan najslavnijeg modela ove marke.
Legendarni „fića“ je u više verzija proizvođen od 18. oktobra 1955. do 18. novembra 1985. godine
„Fića“ je započeo život kao Fiat 600, dizajniran od strane legendarnog „Fijatovog“ inženjera po imenu Dr. Dante Giacosa (1905-1996).
Njegov zadatak je bio da stvori mali, štedljiv i jeftin automobil sa mestom za četiri putnika, naslednika modela Topolino (Fiat 500).
Kao rezultat je nastao prvi monovolumenski automobil u istoriji.
Dr. Giacosa je bio opčinjen „Vespinim“ skuterima stvorenim od strane dizajnera helikoptera po imenu D'Ascanio, a u skladu s tim je smatrao da je Italijanima potrebna Vespa na četiri točka.
U roku od samo deset meseci, Giacosa je konstruisao prvi monovolumen na svetu sa „unibody“ karoserijom i motorom smeštenim pozadi radi uštede na težini.
Sa motorom od 633 ccm i snage 16 kW (22 KS pri 4,600 obrtaja), prečnika cilindra 60 mm, hoda klipa 54 mm i stepena kompresije 7.3:1, Zastava 600 je predstavljala značajnu novinu u razvoju jugoslovenske auto industrije, odnosno tehnički i ekonomski napredak svetske važnosti na polju malih vozila.
„Fića“ je za tadašnju Jugoslaviju učinio isto što je Fiat 600 uradio za Italiju – postavio je čitavu naciju na točkove. U najvećem broju verzija jedva da je bio u stanju da postigne brzinu od 60 km/h. Pa ipak, mali robusni automobil je ipak bio savršen za prevoz od tačke A do tačke B i uspeo je da učini mobilnim čitave generacije kao što je to malo vozila uspelo – pomislite samo na Austinov Mini u Britaniji i Citroen 2CV u Francuskoj.
Dužine 3.295 mm, širine 1.380 mm i visine 1.405 mm, sa međuosovinskim rastojanjem od 3.295 mm i tragom zadnjih točkova od 1.160 mm (10 mm šire od prednjih), fica je bio najmanji automobil ove marke u istoriji
Zastava je 1960. u svoju ponudu ubacila i Fiat 600D sa motorom od 767 ccm i snage 18 kW koji je poneo ime Zastava 750. Novitet je bio u stanju da postigne brzinu od 110 km/h.
Prednje oslanjanje je bilo unikatno – lisnate opruge, koje su se ponašale kao stabilizator, postavljene su između prednjih točkova u kombinaciji sa gasnim amortizerima.
Kada su Italijani prestali da proizvode svoju verziju, ostalo je na Zastavi da samostalno unapredi dizajn. Tako je sedamdesetih godina prošlog veka iz fabrike izašao prvi model 750M sa novim motorom od 795 kubika sa sistemom za hlađenje kontrolisanim od strane termostata.
Model 750 S (Special) stigao je 1979. godine sa novom instrument tablom inspirisanom „Fijatom“ 126 (uključujući i obrtomer), novim upravljačem i motorom od 22 kW koji je mogao da potera automobil do brzine od 120 km/h.
Osamdesetih godina lansiran je 850, čiji je motor od 23.4 kW i zapremine 848 ccm „fići“ obezbeđivao brzinu do 125 km/h. Tada su prvi put primenjene prednje disk kočnice.
Obe verzije, 750 i 850, nastavile su da se proizvode do 1985. godine u verzijama L, LE i SC. Na kraju, dizajn je prodat turskoj fabrici Tofas, koja je nastavila proizvodnju pod „Zastavinom“ licencom do devedesetih godina prošlog veka.
„Fićina“ neverovatna sposobnost da odoli napadima većih, snažnijih i naprednijih automobila učinila je da praktično nepromenjen ostane u proizvodnji više od 25 godina.
Popularni „fića“, koji je odigrao presudnu ulogu u razvoju jugoslovenske automobilske industrije, 4. aprila 2000. godine, u anketi dnevnih listova „Privatni pregled“ iz Novog Sada, proglašen je za auto milenijuma u SR Jugoslaviji.