Prošle godine na blogu
Rastemo naišla sam na post o trodimenzionalnoj puffy paint i tad sam znala da kad tad moramo da probamo.Mali problem bio je što nemamo mikrotalasnu,nigde nisam našla iskustva sa običnom rernom ali sam bila odlučna da pokušamo jer bitniji je proces a ne rezultat,zar ne? Nisam mogla da nadjem tačan recept jer svuda je pravljena jedna masa pa dodavane boje a ja sam planirala da recikliramo naš
vodeni ksilofon,tj.prvo da se dodaju brašnjavi sastojci u čaše kašičicom a potom iskoristimo već obojenu vodu iz teglica.Tako da u kombinaciji recepata sa
Rastemo i
A Magical Childhood Marta je u svaku čašu sipala po kašičicu praška za pecivo i soli,dve kašičice brašna i 2o ml tečnosti špricem(tad su nam se ispraznle baterije na fotoaparatu).Krenuli smo od ljubičaste boje i dok smo stigli do svetlo plave iz prve čaše boja samo što nije kipela na sve strane,tako da definitivno manje praška za pecivo sledeći put.Šporet je bio uključen na 25o,svratila je i moja drugarica srećom tako da smo sve tri brzo,brzo nanosili boju koja je sve više i više penila (probali štapićima za uši,ali nastavili metalnim kašičicama).Karton kada je ubačen u isključenu rernu počeo je da se izdiže na sredini,boja da curi ka stranama i da narasta,a mi smo sedeli ispred rerne i gledali u iščekivanju da li će da uspe ili sve da pregori.Kao što se vidi na slikama operacija je uspešno privedena kraju,Marta je bila oduševljena da dugu pipka prstićima dok je sve bilo toplo,i sve u svemu svi smo se ludo proveli.
Prošle godine na blogu Rastemo naišla sam na post o trodimenzionalnoj puffy paint i tad sam znala da kad tad moramo da probamo.Mali problem bio je što nemamo mikrotalasnu,nigde nisam našla iskustva sa običnom rernom ali sam bila odlučna da pokušamo jer bitniji je proces a ne rezultat,zar ne? Nisam mogla da nadjem tačan recept jer svuda je pravljena jedna masa pa dodavane boje a ja sam planirala da recikliramo naš vodeni ksilofon,tj.prvo da se dodaju brašnjavi sastojci u čaše kašičicom a potom iskoristimo već obojenu vodu iz teglica.Tako da u kombinaciji recepata sa Rastemo i A Magical Childhood Marta je u svaku čašu sipala po kašičicu praška za pecivo i soli,dve kašičice brašna i 2o ml tečnosti špricem(tad su nam se ispraznle baterije na fotoaparatu).Krenuli smo od ljubičaste boje i dok smo stigli do svetlo plave iz prve čaše boja samo što nije kipela na sve strane,tako da definitivno manje praška za pecivo sledeći put.Šporet je bio uključen na 25o,svratila je i moja drugarica srećom tako da smo sve tri brzo,brzo nanosili boju koja je sve više i više penila (probali štapićima za uši,ali nastavili metalnim kašičicama).Karton kada je ubačen u isključenu rernu počeo je da se izdiže na sredini,boja da curi ka stranama i da narasta,a mi smo sedeli ispred rerne i gledali u iščekivanju da li će da uspe ili sve da pregori.Kao što se vidi na slikama operacija je uspešno privedena kraju,Marta je bila oduševljena da dugu pipka prstićima dok je sve bilo toplo,i sve u svemu svi smo se ludo proveli.
Juče sam na blogu Chasing Cheerios videla ideju za ksilofon od flašica napunjenih vodom i pomislila kako bismo mogli ovih dana da napravimo jedan za nas.Kako je gospođica danas odlučila da ne spava,dok smo čekali da prođe vrućina vreme smo proveli na terasi mućkajući naš ksilofon i slušajući Teddy Brown-a.
Potrebno: kartonska kutija,skalpel,krep papir,lepak i plastične čaše.Na kraju zarolajte kocku i uživajte u buškanju.Dobra ideja za neke malo kasnije rodjendane,za sad su nam drugari uglavnom mali.
