Pčelari na jednom mestu !

jako je strasan,,,,i opasan
mene je jednom ujeo jedva sam prezivjela
od tada ih mrzim najvise....gade mi se

ja se secam kad sam bio klinac, mog pradedu u selu su 4-5 puta ujedali strsljeni. Uglavnom ih je on cackao kad ih vidi, on je prvi izazivao a oni mu uzvracali. Secam se da su mu stalno pricali da ih ostavi i ne dira, al ne vredi...

Ali sto je najbolje u celoj toj price, on nikada nije bio kod lekara zbog toga i nikada mu nista nije falilo, bio je potpuno otporan. Skroz neverovano.....

jako su opasni, nije se sa njima zaje*avati

mene je jednom ujeo tri puta od jednom i sve me je peklo i bolelo.
imao sam osecaj da mi neko kida meso sa rebara.
to nikada necu zaboraviti!

mene je isto jednom ujeo strsljen tri puta od jednom sve me je peklo i bolelo imao sam osecaj kao da mi neko kida meso sa rebara
bilo je uzasno

otrov. paznja paznja prilikom ujeda pusta i otrov i vrlo je opasno. savet odmah lekara potraziti.

ko je alergican zanjega je opasan ujed strsljena, ose,pa i pcele. Kod ujeda strsljena, treba mesto ujeda sto pre namazati socnim delom stabljike burjana, da bi se smanjio otok i bol.

Помаже Бог свима.

Стршљен је некада веома опасан по живот људи, ако је човек преосетљив на убод стршљена, осталих оса или пак пчела.

Код нас на полуострву Врањина их највише има у августу и септембру. Обично су на смоквама поред конака и пчелињака где сишу слатки сок из напуклих смокава, а често нападају и пчеле. Соковима од смокава се они сами хране, а пчеле хватају да би њима хранили легло.

Када стшљен ухвати пчелу, обично при повратку са паше, кад је пчела нешто тромија и неспретнија, онда је стршљен понесе на неко оближње дрво, и лако је савлада и убије. Он је одруби главу и твди део тела а меки део пчеле носи у своје гнездо да њима храни своје легло.

Пре две године било их је толико много на Врањини да смо их свако вече убијали у броју од 60 до 90 јединки. Скупе се увече на спољну сијалицу изнад улазних врата Манастирског конака испод терасе, и ту их обично чекамо да падну од умора, и убијамо их. Сваке године им уништимо и неколико гнезда у околини.

Од прошлог пролећа примењујемо посебну тактику у борби против стршљенова, јер је пре две године била веома проблематична па смо прочитали да се са стршљеновима прави рат са успехом води пре свега у априлу месецу.

Како зиму презими само матица стршљена, чим мало више отопли, а то обично бива у априлу месецу, матица излази из свог зимског станишта и почиње да тражи место за ново гнездо. Борба против стршљена је стога најважнија у априлу, јер сваког стршљена кога тада ухватимо, значи да смо ухватили матицу, тј. елиминисали смо читаво једно гнездо које је могло убрзо настати. Прошлог пролећа смо у априлу и почетком маја убили 32 матице стршљена, тј. у старту смо им елиминисали могућа 32 гнезда. Зато прошле године нисмо имали толико много стршљенова на пчелињаку.

Стршљени се лако улове јер нису баш много спретни да се извуку из замке. Ево како им се прави једноставна замка.

Узмете неку пластичну боцу од неког сока - кока коле, фанте, јупија, синалка ... а може и од пластичне флаше за пиво. Сипате на дну боце, у нивоу три-четири прста, мало пива и додате врло мало јабуковог сирћета и мало шећера. Све то лепо промућкајте и онда затворите боцу са затварачем одозго. Потом избушите около са стране, у горњем делу боце, једно 4-5 отвора. Отвори требају да буду толики да кроз њих матица стршљена комотно може да уђе. Значи отвори требају да буду доста нешто већи.

Кад пиво и сирће почну да раде, мирис ће привући многе инсекте: матице осица, восков мољац, муве, али и матице стршљена. Кад упадне у пиво и окваси крила у 99 посто, матица стршљена случајева више се не вади, већ се ту удави и нађе своју смрт.

Стога, прави моменат да направимо мамце за стршљенове и окачимо их на десетак места у околини пчелињака је управо сада. Ускоро ћемо се задивити успешности хватања матица од стршљенова на овај начин и олакшати борбу против њих током лета. Тако ћемо сапсити од погибије и велики број пчела.

Ми боце са пивом и сирћетом држимо преко читаве године обешене на поједине гране од околног дрвећа, и стално хватамо разне штеточине за пчеле - восковог мољца, осице, стршљенове ...

Дакле онај који жели да сачува своје пчеле од најезде стршљенова у рат против њих треба кренути већ у априлу. Ако ту битку против матица стршљенова добијемо у априлу, наша битка против стршљенова у августу и септембру биће много лакша и безболнија и за нас и за пчеле.

С Богом.

Hvala igumane, dajete mnogo korisnih saveta i komentara, jedino je mali problem sto nam je podneblje i klima malo razlicita,pa pojedini saveti nisu primenjivi.