Потписан 28. фебруара 1953. године у Анкари
Стране уговорнице,
Потврђујући своју веру у начела садржана у Повељи Уједињених нација,
Решене да живе у миру са свим народима и да доприносе одржавању међународног мира,
У жељи да учврсте постојеће међусобне пријатељске односе,
Одлучне да бране слободу и независност својих народа, као и свој територијални интегритет од било каквог спољног насиља,
Решене да удруже своје напоре како би организација њихове одбране од било какве спољне агресије била ефикаснија и да делују усклађено и сарађују у свим питањина од заједничког интереса а нарочито у питањима која се тичу одбране,
Уверене да заједнички интереси њихових народа и свих мирољубивих народа захтевају предузимање одговарајућих мера у циљу очувања мира и безбедности у овом делу света, у складу са чланом 51. Повеље Уједињених нација,
Решиле су да закључе овај Уговор, а шефови њихових држава именовали су их за своје опуномоћенике:
Председник Федеративне Народне Републике Југославије:
Његову екселенцију господина Кочу ПОПОВИЋА,
Државног секретара;
Његово Величанство Краљ Грчке:
Његову екселенцију господина Стефаноса СТЕФАНОПУЛОСА,
Министра иностраних послова;
Председник Републике Турске:
Његову екселенцију професора Фуада Кеприлија,
Министра иностраних послова,
Посланика Истанбула;
који су се, пошто су поднели на увид своја пуномоћја и констатовали да су иста исправна и у прописаној форми, сагласили о следећим одредбама:
Члан I
Да би обезбедиле своју сталну сарадњу, Стране уговорнице ће се саветовати о свим проблемима од заједничког интереса.
Министри иностраних послова Страна уговорница ће састајати на редовној конференцији сваке године, а по потреби и чешће, ради разматрања међународне политичке ситуације и доношења одговарајућих одлука у складу с циљевима Уговора.
Члан II
Стране уговорнице намеравају да улажу заједничке напоре за очување мира и безбедности у свом региону и да заједнички наставе да разматрају проблеме своје безбедности, укључујући усклађене мере за одбрану које би могле постати неопходне у случају неизазване агресије против њих.
Члан III
Генералштабови Страна уговорница ће сарађивати у циљу подношења својим владама, на основу заједничке сагласности, препорука које се односе на питања одбране, у циљу доношења координираних одлука.
Члан IV
Стране уговорнице ће развијати привредну, етхничку и културну сарадњу; увек када то буде неопходно закључиће се одговарајући споразуми и формираће се потребне организације у циљу решавања привредних и техничких проблема и проблема у области културне сарадње..
Члан V
Стране уговорнице преузимају обавезу да све евентуалне спорове који могу настати међу њима решавају мирним средствима, у складу са одредбама Повеље Уједињених нација и у духу разумевања и пријатељства; такође се обавезују да ће се уздржавати од мешања у унутрашње ствари Страна уговорница.
Члан VI
Стране уговорнице ће се уздржавати од закључивања било каквих савеза или од учешћа у било каквој акцији упереној против било које од њих или у акцији која може ићи на штету њихових интереса.
Члан VII
Стране уговорнице, свака посебно, изјављују да ниједна међународна обавеза која је на снази између њих и једне или више других држава није у супротности са одредбама овог Уговора; с друге стране, обавезују се да убудуће не преузимају било какве међународне обавезе које се косе са овим Уговором.
Члан VIII
Овај Уговор не утиче и не може се тумачити тако да утиче на било који начин на права и обавезе Грчке и Турске која проистичу из Северноатлантског уговора од 4. априла 1949. године.1/
Члан IX
Након ступања овог Уговора на снагу било кја друга држава, чију сарадњ у остварењу циљева овог Уговора све Стране уговорнице сматрају корисном моћи ће да приступи уговору под истим условима и са истим правима каи три државе потписнице.
Свака држава која приступи овом Уговору постаје Стране уговорница депоновањем инструмента о приступању.
Члан X
Овај Уговор, чија се верзија на француском језику сматра меродавном, ратификоваће све Стране уговорнице, а ратификациони инструменти депоноваће се код државног секретара Федеративне Народне Републике Југославије у Београду; Уговор ступа на снагу на дан депоновања последњег ратификационог инструмента.
По истеку периода од пет година након ступања овог Уговора на снагу, свака Страна уговорница може престати да буде страна у Уговору обавештавањем влада осталих Страна уговорница у том смислу годину дана унапред.
У ПОТВРДУ ЧЕГА су односни Опуномоћеници потписали овај Уговор.
САЧИЊЕНО на дан двадесет осмог фебруара хиљаду девет стотина педесет треће године, у три примерка, при чему је по један примерак уручен свакој Страни уговорници.
Коча ПОПОВИЋ, с.р.
Стефанос СТЕФАНОПУЛОС, с.р.
Фуад КЕПРИЛИ, с.р.
[Ступио на снагу 29. маја 1953. године, на дан депоновања последњег ратификационог инструмента код државног секретара за иностране послове Федеративне Народне Републике Југославије, у складу са чланом X. Ратификациони инструменти депоновани су следећим редоследом: Југославија, 6. априла 1953. године; Грчка, 21. маја 1953. године; Турска, 29. маја 1953. године.]
