Луксембург

Велико Војводство Луксембург Groussherzogtum Lëtzebuerg Großherzogtum Luxemburg Grand-Duché de Luxembourg
Застава Грб
крилатица: Mir wëlle bleiwe wat mir sinn (Желимо да останемо оно што јесмо)
Химна Ons Hémécht
Главни град	Луксембург (град)
Службени језик	француски, немачки и луксембуршки
— Велики војвода	Анри
— Премијер	Гзавије Бетел
Независност:	1839. и 1867.
Површина
— укупно	2.586,4 km² (175)
— вода (%)	занемарљиво
Становништво
— 2013.	549.700  (171)
— густина	194,1/km²
Валута	Евро¹ (100 центи)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.lu
Позивни број	+352
¹ пре 2002. Луксембуршки франак

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, фр. Luxembourg), или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, фр. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом (Луксембург). Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Луксембурга

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 км), Белгијом (148 км) и Немачком (138 км). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Организација Интернатионале де ла франкофоније“ (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

Историја

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 1830–1839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Види још

• Списак градова у Луксембургу
• Луксембуршки дистрикти
• Луксембуршки кантони

Спољашње везе

• Кнежевска породица Луксембурга
• Званична презентација Луксембурга
• Влада Луксембурга
• Портал Луксембурга
• Туристичка презентација Луксембурга