Milena Pavlović Barili

Ako je Nadežda Petrović bila prva dama srpskog realizma, onda tom titulom za period modernizma definitivno treba okititi Milenu Pavlović Barili. Bilo da je reč o manje-više realističnim portretima, fantazmagoričnim prizorima ili modnim ilustracijama u art deco stilu, njena dela i danas, gotovo 70 godina nakon njene smrti, ne prestaju da fasciniraju međunarodnu publiku, i odišu neporolaznom lepotom.

Milena-Pavlovic-Barili3

Rođena u Požarevcu 1909. iz kratkotrajnog braka Danice Pavlović, učiteljice i pijanistkinje iz ugledne građanske porodice (po majčinoj strani bila je potomkinja Karađorđa), i italijanskog kompozitora i muzikologa, Bruna Barilija. Pohađala je umetničku školu u Beogradu, kao i Knirovu školu i Akademiju likovnih umetnosti u Minhenu. Na svim tim umetničkim akademijama negovao se klasičan, realistički stil, i to je ono što odlikuje i Milenino stvaralaštvo iz tog perioda. Ubrzo po završetku školovanja, već 1928. počinje samostalno da izlaže, najpre u Beogradu i Požarevcu, a zatim po evropskim metropolama. Profesor Sreten Stojanović o njenoj požarevačkoj izložbi kaže: “dekorativno-ilustrativna strana izložbe (koja) najavljuje jednu novu snagu na koju već danas možemo računati kao i da je čistota linije i jedna doza mekoće u izvesnom broju ilustracija naročito upadljiva”, a pesnik Gustav Krklec govori o “naročitoj umetničkoj duši: ženskoj, dekorativnoj i suptilnoj”, o tome da se iza “tih čipkastih, južnjačkih snova i tragedija naslućuju dublji vezovi protkani krvlju”. Usledile su izložbe u Londonu 1931. Parizu 1932. i 1938, u Rimu 1932. i 1937. i Firenci 1933. Stil joj se sve više kreće ka nadrealizmu, u kome se prepoznaju snažne vizije i razvijen simbolički sistem.

Milena_Pavlovic_Barili_

Čitavog života ostala je rastrzana između dva kulturno-istorijska nasleđa i dve domovine, ne mogavši da se skrasi nigde u Evropi. Godine 1936. poslednji put napušta Požarevac i putujući po inostranstvu 1937. i 1938. slika niz dela koja se mogu smatrati vrhuncem njenog stvaralaštva. Milena u svojim slikama kombinuje inspiraciju iz obe svoje domovine, antičke ruševine i heroje, renesansne zamkove i haljine sa fantazmagoričnim predelima i savremenim figurama, a vrlo često je kao motiv prisutan i njen lik. Nižu se remek-dela kao što su “Usnula devojka sa pticom”, “Slikarka sa strelcem” i “Devojka sa lampom”, kao i “Venera sa lampom”, “Autoportret”, “Kompozicija” sa časnom sestrom i nagom ženom razbarušene kose i palatom i crkvom u pozadini. Svakako ili pre svih pažnju pleni “Melahnholija” (Brodolom) sa šest leptira koji se naziru katarke i jedra, kao i “Devojka sa sokolom”.

Milena-Pavlovic-Barili

Milena zauvek napušta Evropu 1939. i seli se u Njujork, kada nastupa i poslednja faza njenog stvaralaštva. U Americi se, pored svojih prepoznatljivih ulja na platnu, više posvetila komercijalnoj ilustraciji u oblasti mode, ali uprkos tome što se ta delatnost na prvi pogled čini trivijalnom, daleko od toga da nema umetničkih vrednosti. Crtala je za najeminentnije modne časopise, Vogue, Harper’s Bazaar, Town and Country, Glamour, Charm. Ove ilustracije su stilizovane, ali je i u njima prepoznatljiv njen lični pečat: prefinjenost i gracioznost, inspiracija stilom secesije, osećaj za boju i fluidnu formu. Kasnije postaje poznata i kao portretista, a 1943. uz pomoć Organizacije za zajedničku pomoć američkih prijatelja jugoslovenskim zarobljenicima u logorima Italije i Nemačke, otvara i prvu američku samostalnu izložbu.

Milena-Pavlovic-Barili2

Iste godine se i udaje, za znatno mlađeg oficira avijacije Roberta Goslena. Svedočenja o njihovom braku su kontradiktorna, prema nekim izvorima imali su srećan i harmoničan odnos, a po nekima je njen muž bio rasipnik koji ju je iskorišćavao i imao biseksualne i incestuozne tendencije (navodno ga je jednom zatekla u krevetu sa majkom). Bilo kako bilo, činjenica da je svoju ćerku iz drugog braka nazvao Milena svedoči o tome da je između njih ipak bilo nekih pravih osećanja.

milena-pavlovic-barilli-ilu3

Milena Pavlović Barili umrla je na vrhuncu svoje karijere, u 36. godini, 6. marta 1945, pod nerazjašnjenim okolnostima. Neki izvori tvrde da je u pitanju bio srčani udar, što nije nemoguće jer je od detinjstva bila krhkog zdravlja i slabog srca, dok su po drugima uzrok smrti bile posledice pada s konja u jesen prethodne godine, od koga se nikada nije sasvim oporavila. Sahranjena je na protestantskom groblju u Rimu, gde i njeni roditelji. Iza sebe je ostavila preko 300 crteža i slika, od kojih se mnogi danas nalaze u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, kao i u njenoj rodnoj kući u Požarevcu koja je pretvorena u muzej, pod nazivom Fondacija Milenin dom. Iako se ona za života nije vratila u domovinu, njena dela jesu, i predstavljaju neprocenjiv deo srpske kulturne baštine.

Sofija Vuković

Sofija Vuković

Štreberka čudnih interesovanja od rođenja. Skandinavista, prevodilac, pankerka, gejmerka, profesionalna hejterka i pisac u nastajanju.

"Ima mnogo stvari na nebu i zemlji o kojima vaša mudrost i ne sanja, moj Horacio"
-Vilijem Šekspir

Leave a Reply