Хермес

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хермес носи малог Диониса

Бог трговине и прорицања, писмоноша богова и пратилац душа.

Хермес је био син Зевса и Маје, једне од Плејада, коју је красила изузетна лепота. Још од малих ногу, видело се да ће бити лукав и довитљив бог, јер иако је још био у пеленама, успео је да свом брату Аполону украде стадо бикова, које је успео тако вешто да сакрије да је Аполон морао да искористи све своје пророчанске способности, и своја познанства, да би их нашао. Хермес се смата богом трговине, лоповлука и гласником богова. На сандалама и шлему, које је носио, имао је крила, и увек је држао скиптар. Поред тога што је првенствено био Зевсов гласник, односећи и доносећи поруке по Зевсовом налогу, био је и пратилац душа које је одводио у Хад. Хермес је имао много деце, а нека од њих су: Миртил од Климене, Полиб од Хтонофиле и Аутолик (Одисејев деда), од Филониде. Као његови синови спомињу се и Пан, Арпалик, Абдер идр.

Хермесово потомство[уреди]

Пан[уреди]

Пан бог сатир. Син Хермеса и нимфе Дриопе. Био је бог природе, пастира и стада. У Хомеровој химни Пану, Панова мајка бежи у страху због свог новорођеног козоликог сина.

Абдер[уреди]

Абдер, Хераклов пријатељ. Растргнут од стране дивљих коња краља Диомеда које је добио на чување од стране Хераклеа

Тиха[уреди]

(на лат. Fortuna) богиња случајности и среће, једна од богиња судбине. Ћерка Хермеса и Афродите.

Аутолик[уреди]

Деда великог јунака Одисеја. Као мајка верује се да је Хиона.


Спољашње везе[уреди]

  • Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.