VLADIMIR CVETKOVIĆ: Ja sam u Zvezdi napravio sistem, a neznalice sve upropastile!

Bio je majstor svog zanata, uticajna ličnost, direktor kakvog bi danas poželeo svaki evropski velikan u svojim redovima... I pre svega šmeker u poslu. Danas kada više od pola Srbije razglaba kako Zvezdu izvući iz živog blata u koje je upala, nema čoveka kome on nije pao na pamet. 

"Eh, da nam je sad Cvele ovde, znao bi on i kako i šta treba", često se može čuti po čaršiji.

Vladimir Cvetković, čovek koji je sa Zvezdom osvojio 18 trofeja za 18 godina i zajedno sa svojim sardnicima od nje napravio najveći istočnoevropski klub, verovatno je najpozvaniji da kaže ponešto o tome kako je radio i možda novoj upravi crveno-belih otkrije neke tajne svog poslovanja.

U opširnom intervjuu Sportskom žurnalu nekadašnji generalni sekretar najvećeg srpskog kluba govorio je kako je ZASLUŽIO da dođe na istaknutu poziciju u Zvezdi, ko je sve činio njegov pobednički tim, kako je klub organizovao kao uspešnu kompaniju, ali i zbog čega su crveno-beli došli u situaciju u kojoj se trenutno nalaze...

U vreme kada na Marakanu na visoke funkcije dolaze sumnjivi biznismeni, u čestim slučajevima i sa kriminalnom prošlošću, bez ikakvog sportskog renomea, Cvetković je objasnio svoj put 'do zvezda':

"Stvar je jasna. Kad me je 1983. godine tadašnji predsednik Zvezde Miladin Šakić pozvao da dođem na mesto generalnog sekretara, već sam 15 godina bio direktor. Najpre u turizmu, u 'Kvarneru', pa pet godina u čuvenom 'Ineks turistu', pa još pet u Sportskom centru 'Tašmajdan'. A, to su bazen, stadion, 'Pionir', 'Ledena dvorana'… Dakle, imao sam veliko iskustvo kao privrednik i organizator. Dolaskom na novu funkciju Crvenu zvezdu sam organizovao kao jedno preduzeće", počeo je priču Cvetković.

"U tom preduzeću, s jedne strane, imao sam kao najbližeg saradnika tehničkog direktora Dragana Džajića, koji je vodio računa o igračima, trenerima, svim stručnim pitanjima. I ja na to polje nisam zalazio. Pitao sam se samo kad dolazi neki igrač, da li je njegova cena adekvatna. Tada su fudbaleri u Zvezdu dolazili zbog Džaje, jer je normalno veliko ime, ali i zbog para. Na primer, Mihajlović. Džajić dođe i kaže: 'Dogovorio sam se za Sinišom. Dva miliona maraka'. Ja kažem – ne može. Može milion. Jer, znao sam šta se može".

SVE ŠTO JE U SRBIJI VREDELO
BILO JE U ZVEZDI

Cvetković podseća da je u njegovo vreme upravu Zvezde činio veliki broj kvalitetnih ljudi, koji su bili najbolji u državi u svojim poslovima...

"U našoj čudesnoj Finansijskoj komisiji bili su direktori banaka. U Pravnoj – doktori prava. Zdravstvenu su činili direktori beogradskih bolnica. To je bila jedna ozbiljna organizacija. A, ja sam koordinirao, sve sam potpisivao. Od kafe, do aviona. I rekao sam, za to ću uvek da odgovaram. Sad čitam po novinama kako smo Džaja i ja imali male plate. Pa normalno, dobijali smo samo onoliko koliko smo zarađivali. A za svo to vreme radnoj zajednici smo obezbedili 50 stanova. Od kluba stan nisu dobili samo Džajić i Cvetković, jer za to nije bilo potrebe".

Sledi logično pitanje: Kako je onda od jedne tako uspešne i dobro organizovane firme Zvezde dogurala dovde?

"Zato što su je vodili pogrešni ljudi. Nema tu šta... Ne možeš da se zadužiš za kredit koji ne možeš da vratiš. Uzmeš kredit za stan, kupiš stan. Ne vratiš kredit, uzeće ti stan. Uzeće ti kola, uzeće ti sve! Znači – moraš da znaš što radiš. U naše vreme, a to može da se proveri, nijedan igrač nije prodat za manje nego što je bio plaćen. Sve ide od rukovodstva. Ne možete da vodite neko preduzeće ako ne znate da vodite. Čudi me da je Zvezda to dozvolila".

Cvetković podseća da ni u njegovo vreme nije sve bilo idealno. Bilo je razmimoilaženja mišljenja, ali kaže da je sve to ostajalo u kući zarad dobrobiti kluba.

"Pa zar mislite da se mi nismo svađali? Nije bilo tuče, ali je bilo svađa i nesporazuma i te kako. Ali nas zato nikada niko nije tužio. Nijedan igrač, nijedan trener, nijedna firma, dobavljač, hotel ili strani klub".

Kao i mnogi i Cvele kao rak-ranu srpskog fudbala, a pre svega Zvezde, vidi menadžere...

"Mi smo bili apsolutno protiv toga da oni budu vlasnici igrača. To uopšte nije dolazilo u obzir. Da neko dođe i kaže – imam kupljenog igrača – pa to je nezamislivo. Taj igrač ne može da dođe u Zvezdu. Neka ga vodi gde hoće. Do 2001. takvih primera nije bilo, to može da se proveri", jasan je Cvetković.

DŽABA PARTIZANU SVE TE TITULE 
KAD NEMA OZBILJAN TIM

Ono o čemu se često priča jeste sportsko rivalstvo između Cvetkovića i Žarka Zečevića, dugogodišnjeg prvog čoveka Partizana. Poređenja su neizbežna, a Cvele o tome kaže:

"Ja sam malo ranije od njega ušao u fudbal, 1983. godine, a on 1986. Obojica bivši košarkaši, pa šta? Mi smo ekonomisti i došli smo da vodimo preduzeća koja se zovu 'Crvena zvezda' i 'Partizan'. Zeka je izuzetan sportski radnik i nije čudo što je ostavio toliki trag u Partizanu. Mi smo imali rivalstvo na terenu, ali i fascinantnu saradnju van njega. Od zajedničkih akcija do pozajmica para jedni drugima. Sve je to bilo normalno. Bez jake Zvezde i Partizana nema ni rivalstva ni sporta u Srbiji".

Danas ni Zvezda ni Partizan nemaju tako sposobne ljude na rukovodećim mestima, ali crno-beli bolje 'plivaju', osvojili su pet uzastopnih titula i preuzeli primat u domaćim okvirima.

"Znate, nije veliki problem za Zvezdu to što je Partizan uzeo pet puta titulu zaredom. Ništa im to ne znači kada nisu uspeli da to iskoriste i naprave jak, respektabilan evropski tim. Ne mora čak da bude ni vrhunski. Nešto poput Šahtjora. E, to Zvezdu čeka. Da bude solidan evropski klub. Da uzme šampionsku titulu i igra Ligu šampiona. To je dosta. Pa ako se ponovo jednoga dana ukaže prilika da iskoči..."

Cvetković je priču završio sa nekoliko osnovnih ekonomskih postulata koji se uvek pridržavao i kojih bi ubuduće trebalo da se pridržavaju svi koji budu vodili Crvenu zvezdu.

"Jednostvano je. Ne možeš da trošiš više nego što imaš. Drugo, ne možeš da obećavaš na neviđeno. I treće, igrača možeš da plaćaš dohbro samo ako na terenu ostvari ono zbog čega je doveden.

Kao primera, Cvetković je naveo odnos premija i plata...

"Kod nas su bila mala primanja, ali velike premije. Dakle, ako fudbaler prima 20.000 evra mesečno, koji je njemu stimulans da ima još toliko kao premiju za osvojeno prvenstvo?! Ali, ako je plata, na primer, hiljadu ili dve hiljade evra, a premija 20.000, onda je to i te kako veliki podstrek za njega".

Tako govori čovek koji je kroz trofejnu salu Marakane vodio mnoge predsednike država, u svom kabinetu gostio američkog ambasadora, a sa direktorima Milana, Reala, Mančestera ili Barselone bio svakodnevno na vezi.

A danas, ili bolje reći do pre nekoliko meseci, ko se sve šećkao Marakanom? Sve i da hoćemo, nemoguće je povući bilo kakvu paralelu. I onda opet ono pitanje: Kako je Zvezda dospela tu gde jeste? Vrlo lako...   

(foto: MN Press)