Jedan od nesumnjivo najvećih naučnika s kraja 19. i početkom 20. veka, koji je svojim izumima zadužio ne samo domaću već i svetsku nauku, bio je profesor dr Đorđe Stanojević. U bogatoj biografiji o njemu je zapisano da je sin uglednog negotinskog trgovca, bio pionir elektrifikacije Srbije, fizičar, astronom i graditelj prvih srpskih elektrana.

Spomenik srpskom naučniku Đorđu M. Stanojeviću na istoimenom gradskom trgu

Jedan od velikana srpske nauke,  čovek visoke naučne i opšte kulture, zaslužan za osvetljenje Beograda i Srbije i prvu sliku u boji, savremenik i prijatelj genija Nikole Tesle, čija je naučna dostignuća veoma uspešno sprovodio u omalenoj Kraljevini Srba (Hrvata i Slovenaca), rođeni je Negotinac. Đorđe M. Stanojević se za visoke akademske titule i naučna dostignuća, pripremao školujući se u rodnom gradu gde je i završio osnovnu školu i polugimnaziju. Na Visokoj školi u Beogradu je završio prirodno-matematičke nauke, a posle usavršavanja u inostranstvu, posvetio se naučnom i pedagoškom radu. Bio je profesor Vojne akademije, Velike škole i Beogradskog univerziteta, na kome je, na funkciji rektora, bio u  periodu od 1913. do godine svoje smrti, 1921. Tako kazuju biografski podaci, a ko je zapravo bio taj veliki naučnik, savremenik i veliki prijatelj kompozitora Stevana Mokranjca i naučnog genija, Nikole Tesle, čije ime, iako veliko, nije bilo poznato široj javnosti, do pre tridesetak godina. Ni u njegovom rodnom Negotinu, ali ni u prestonom Beogradu, koji je zadužio svojim delima, krajem 19. i početkom turbulentnog  20. veka.

Stvaralaštvo Đorđa M. Stanojevića je zaista ogromno. Njegov doprinos  naučnom, privrednom i kulturnom životu tadašnje Srbije nameće i pitanje, da li je zaista moguće da je sve to bilo delo jednog čoveka. Stanojević je, pre svega, bio profesor fizike i astronomije. Najveći naučni doprinos dao je u oblasti spektralne analize zračenja Sunca. Bio je pionir modernizacije i industrijalizacije Srbije, naročito u oblastima elektroprivrede i industrije hlađenja. Zaslužan je za izgradnju prvih srpskih električnih centrala, hidrocentrala i prve radio stanice u Beogradu. Zalagao se za uvođenje srpske stručne terminologije, posebno za naučne pojmove iz astronomije, fizike i elektrotehnike. Značajna je i njegova borba za primenu metarskog sistema. Napisao je prve srpske univerzitetske udžbenike iz fizike  i prvu knjigu o vazduhoplovstvu. Bio je dekan Filozofskog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu i, kraće vreme, upravnik Beogradske astronomske i meteorološke opservatorije. Reč je o naučniku koji je prvi eksperimentisao sa prvim rendgen aparatom u Srbiji i zahvaljujući tome dobija prve fotografije načinjene pomoću X zraka. Rodonačelnik je razvoja naučne fotografije i fotografije u boji kod nas.

Portret profesora Stanojevića - iz zrelih dana - u zgradi ED Negotin

Još jedan podatak o njegovoj "prvosti" u oblastima kojima je uspešno ovladao. Stanojević je, naime, autor prve sačuvane fotografije u boji kod Srba, Ciganče sa violinom. Taj isti, prirodnim naukama, posvećeni um, jedan je od prvih pobornika u svetskom pokretu za međunarodni pomoćni jezik esperanto. Popularizacija nauke je bila njegov životni moto, a to je činio pišući mnoge članke i knjige i obrađujući raznolike teme. Širinu znanja, prosvećenosti i talenta ilustruje i podatak da je bio predsednik Prvog beogradskog pevačkog društva u Beogradu, za čije je osnivanje bio zaslužan još jedan velikan, rođeni Negotinac, kompozitor Stevan Mokranjac. I, da ne zaboravimo i podatak da je Đorđe Stanojević nalazio prostora za  gajenje povrća i plemenitih vrsta voća, kako bi bio koristan srpskoj otadžbini.

Svakoj oblasti zanimanja prilazio je vrlo ozbiljno i sa velikom odgovornošću, a odlikovalo ga je veoma dobro poznavanje fundamentalnih osnova i stručnih znanja iz svih oblasti kojima se bavio, uz oslanjanje, na tada, najnovija svetska otkrića i dostignuća. 

Teslin bliski prijatelj i saradnik, Đorđe Stanojević 

Veliki industrijski razvoj u Srbiji,  početkom XX veka, zahtevao je stalno upućivanje ljude na nova naučna otkrića i njihovu praktičnu primenu koja bi u mnogome olakšavala svakodnevni život. Đorđe Stanojević je, naročito na to, obraćao pažnju pokušavajući svom narodu da približi naučno-tehnička dostignuća, kako bi i oni postali svesni njihove vrednosti. Tako su nastale i veoma važne četiri napisane, naučno-popularne knjige: " Iz nauke o svetlosti", "Industrija hladnoće", "Vasionska energija i moderna fizika "i knjiga "Nikola Tesla i njegova otkrića", kao jedna od prvih i najvažnijih, napisanih o grandioznom Teslinom delu.

Slike mladog naučnika Đorđa M. Stanojevića iz vremena drugovanja sa velikim Teslom

"S kraja XIX i početkom XX veka pojavilo se mnogo naučnih otkrića na osnovu kojih su konstruisani mnogi tehnički uređaji. Mi smo imali sreću da korišćenje ovih uređaja u industriji, koje je  imalo višestruki značaj, prepozna Đorđe Stanojević, jer je shvatio mnoge prednosti korišćenja novih tehničkih otkrića u industriji. Imao je želju da pomogne svom narodu da privredno ojača i tako se, u spoju velikog prijateljstava sa Teslom i energije naučnih genija, omalena kneževina Srbija svrstala rame uz rame sa Amerikom kojoj je na Nijagari, Tesla podario prvu svetsku hidrocentralu. Njegov prijatelj Đorđe Stanojević je, sledeći taj put,  četiri godine kasnije, tokom nepune decenije u Srbiji uspešno patentirao više od desetak elektrana, od kojih je prva sagrađena na reci Đetinji kod Užica, a kasnije jedna od njih i u samoj Krajini, u Radujevcu".

Međutim, ostalo je zapisano da do prve polovine osamdesetih godina, u Negotinu, niko od javnih radnika, intelektualaca, škola, arhiva, Crkve i opštine, nije znao nijedne reči o svom varošaninu. Nisu ni čuli za Đorđa M. Stanojevića, sina Miloša, skromnog, vrednog i poštenog negotinskog trgovca. Isti je slučaj bio i u Institutu za fiziku u Beogradu. Nisu znali i da je profesor Stanojević osnivač njihovog Instituta,  a da su njegova deca, sin i ćerka, inženjer Miloš Stanojević i arhitekta Jelka Hristić, poklonili Institutu očevu biblioteku punu vrednih stručnih knjiga iz 18, 19, i 20. veka.

Spomen soba i Spomenik Đorđu Stanojeviću u Negotinu

Vreme se ipak promenilo, pa je sredinom devedesetih godina prošloga veka, Elektrodistribucija u Negotinu dobila ime po svom sugrađaninu Đorđu Stanojeviću. U zgradi je, 1992. godine otvorena i stalna postavka naučnikove memorijalne sobe, kojom dominira  životopis Đorđa Stanojevića. A ispred zgrade Elektrodistribucije u Negotinu, podignut je spomenik ovom zaslužnom građaninu, delo vajarke Drinke Radovanović.

Spomen soba Đorđa M. Stanojevića u Negotinu

„Elektroprivreda Srbije" - EPS od 1996, svake godine dodeljuje Povelju sa plaketom „Đorđa Stanojevića“ pojedincima, privrednim društvima, ustanovama i drugim organizacijama i kolektivima za izuzetan doprinos razvoju srpske elektroprivrede.

Đorđe M. Stanojević je bio čovek visoke naučne i opšte kulture, delovao je na raznim poljima nauke i života, uostalom svuda gde je smatrao da odgovara i nauci i kulturnim potrebama svoga naroda kome je posvetio svoj život.“ 

Sećanje

Prema sećanjima najstarijih Negotinaca, na mestu na kome je u centralnoj gradskoj zoni devedesetih godina prošlog veka, podignut monumentalni spomenik negotinskom velikanu Đorđu Stanojeviću, nalazila se, do sredine prošloga veka, upravo kuća porodice Stanojević u srcu starog Negotina. Spomenik se nalazi na Trgu koji je dobio ime po Đorđu Stanojeviću.  Inače, prvu termocentralu Krajinci su pustili u rad 1924. godine i osvetlili Negotin. Izgradnjom prve  centrale, na putu za Radujevac, u blizini pružnog prelaza, konačno su sa negotinskih ulica "proterani fenjeri", a bez posla  su ostali ljudi koji su o njima brinuli, a zvali su ih "patroldžije". Đorđe Stanojević, vođen idejom i mislima da ekonomski i kulturno zaostaloj Srbiji, treba pomoći u njenom razvoju i modernizaciji,  u praksi je sproveo ogromno Teslino naučno delo iz oblasti električne energije. Latio se ni malo lakog posla da projektuje i gradi hidroelektrane po Srbiji. Prve hidroelektrane uradio je u Užicu na Đetinji i Leskovcu na Vučju, a zatim u Nišu na Nišavi, Velikom Gradištu na Peku, Vlasotincu na Vlasini, Ivanjici na Moravici, Zaječaru na Timoku.Uradio je projektni zadatak i za izgradnju hidroelektrane u Čačku.Izgradnjom ovih hidroelektrana, Đorđe Stanojević, po nekima je bio pionir elektrifikacije u Srbiji, po nekima otac, ali sigurno da je prvi u Srbiji uveo najveće civilizacijsko dostignuće od pojave vatre i uveo Srbiju u red prvih zemalja u korišćenju električne energije i prednosti u modernizaciji industrije i kulturi življenja. 

„Pored hleba i vode, električna energija će postati svakodnevna potreba“ 

Ruta "Putevima Tesle i Stanojevića," koju je osmislio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, promoviše industrijsko nasleđe Srbije i obnovljive izvore energije, omogućava razvoj raznih vrsta turizma: kulturnog, obrazovnog, seoskog, avanturističkog... Takođe, ona ima veliki potencijal da, povezivanjem sa Hrvatskom, Mađarskom i drugim evropskim zemljama u kojima je Tesla živeo i radio, preraste u značajan međunarodni put kulture Putevima Tesle kroz Evropu. Ruta  "Putevima Tesle i Stanojevića", obuhvata: Muzej Nikole Tesle, Muzej nauke i tehnike, putanju kojom se kretao Tesla 1892. godine kada je posetio Beograd, zatim Negotin kao rodni grad Đorđa Stanojevića, kao i deset starih hidroelektrana EPS-a, koje su pravi mali živi muzeji, a nastale su mahom zahvaljujući velikom prijateljstvu i saradnji Tesle i Stanojevića. 

Đorđe M. Satnojević je rođen u Negotinu, 7. aprila 1858. godine, a umro je u Parizu, 24. decembra 1921. godine.

Dodaj komentar

Molimo Vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija portala EAST SIDE zadržava pravo da - ukoliko ih proceni kao neumesne - ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije EAST SIDE kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Linkove ka drugim sajtovima ne objavljujemo. EAST SIDE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Sigurnosni kod
Osveži

Pretraga portala

East Side Facebook

East Side Twitter

JSN Decor template designed by JoomlaShine.com