Vladimir Cvetković Cvele, najbolji strelac u istoriji košarkaškog kluba Crvena zvezda i najbolji rukovodilac fudbalskog kluba, najčešće je stvari koje su se dešavale u njegovom životu objašnjavao jednom rečju - sudbina. Nekad lošom sudbinom, kao kada je objasnio kako je završio u zatvoru pre nekoliko godina zbog optužbi za fudbalske malverzacije (zajedno sa Draganom Džajićem i Mišom Marinkovićem), a ponekad dobrom sudbinom, kada se prisećao kako je Zvezda pod njegovim vođstvom postala prvak Evrope i sveta, ili kada je pogodio čuvene slobodnjake protiv Rusa u Meksiku 1968. godine. Tek ta igra sudbine učinila je da je Vladimir Cvetković danas u boljim odnosima sa Žarkom Zečevićem, svojim parnjakom iz Partizana, nego sa Draganom Džajićem, sa kojim je 1991. pokorio Evropu.
Ovakvu ispovest Vladimir Cvetković, jedan od najvažnijih ljudi sveukupnog "brenda" Crvena zvezda, do sada nije dao. Izbegavao je vešto medije, da bi sada konačno pristao da za Nedeljnik iznese sve nepoznate detalje Zvezdinog pohoda na Evropu, kako su Pančev i Savićević ispred nosa "oteti" Partizanu, kako je UEFA podmetanjima na silu izbacila Zvezdu iz finala 1992, kako je na televiziji saznao da je uhapšen i kakva je veza Koštuničinog okruženja sa tim, govori i o vremenu u zatvoru i zašto od 2001. godine nije kročio na Marakanu.
Meni je vlast udarila u glavu za jedan dan, kako li je ovima što ni roditelji nisu znali za njih dok nisu postali ministri
Arkan je spasao Zvezdu linča. Oni su to pripremili unapred. Džaja i ja bili smo zarobljeni u toj loži, gde su svi kao bili iznenađeni. Oni su kiselinom isekli ogradu. Nijedna vatrogasna kola na terenu nisu imala vodu. Na klupi Šekularac, i tu negde je bio Arkan. Rulja od njih četiri-pet hiljada krenula je prema svlačionicama. Onda je Arkan izvadio pištolj, ispalio uvis, okrenuo se prema policiji, gde su većina bili Srbi iz Like, i povikao: "Za mnom!" On je uplašio Dinamove navijače i počeli su da beže
Dejo je genije. Kada igra, on je genije, samo što je retko igrao. Ono što je radio u Minhenu i Mančesteru, to nije viđeno. Kao danas Mesi, samo što je ovaj to radio lepše. I lepši je
Dogovorili smo bili Šukera. Njemu je Ljupko bio trener u Osijeku. Sećam se jednog detalja. Igrali smo sa Hrvatima, onda kada je na Marakani nestalo struje. Onda su Bokšić, i čini mi se da je bio Bilić, došli kod mene u kancelariju i Bokšić je rekao - da se nije sve ovo desilo, svi bi bili u ovom klubu
Ako neko misli da to govorim iz zahvalnosti, nije tako. Mislim da nismo imali skoro čoveka kao Vučić. Kaže šta misli, radi šta misli. Čist je. Koliko ja pamtim, od Tita naovamo nijedan naš premijer nije toliko puta primljen na takvom nivou kao Vučić. To je dokaz nečemu. Napredak je veći nego što to narod oseća
Uvek je UEFA imala doping kontrolu posle utakmice, pogotovo važnije utakmice. Mi smo igrali sa Sampdorijom u Sofiji i onda je Miha dao jedan od onih njegovih najluđih golova. Ali onda sam video Boškova kako skače i maše rukama, i oni su počeli da kidišu kao hijene. Izgubili smo 3:1, a oni su kidisali celu utakmicu. I posle nije bilo doping kontrole
CEO TEKST U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA
KOJE JE NA KIOSCIMA OD 1. OKTOBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA www.novinarnica.net/nedeljnik