Vinogradari i proizvođači vina u Šampanji, suočeni sa klimatskim promenama koje bi mogle da izmene prirodnu sredinu i podstaknu bolesti vinove loze, pokrenuli su program stvaranja novih sorti grožđa. Program je pokrenut kako bi se stvorile sorte otpornije na promene, s tim da se sačuvaju odlike šampanjca. U regionalnom strukovnom udruženju navode da će se to postići ukrštanjem sorti i ističu da se nikako neće koristiti genetski modifikovani organizmi.

"Radimo imajući u vidu dugoročnu perspektivu, ovo bi moglo da iz korena promeni sorte koje se uzgajaju u regionu", rekao je za AFP Tibo le Maju iz Odbora Šampanje, udruženja koje okuplja vinogradare i proizvođače vina.

Program je pokrenut u saradnji sa Nacionalnim institutom za agronomska istraživanja (IRNA) i Francuskim institutom za vinovu lozu i vino iz Monpeljea, a odnosi se na period od 15 godina. U tom periodu bi trebalo da bude stvoreno četiri do pet novih vrsti grožđa kako bi se vinigradarstvo i proizvodnja vina pripremili na promene u životnoj sredini.

"Radi se o tome da se ukrste sorte čije gajenje je dozvoljeno u Šampanji, sa prirodnim vrstama koje su otporne na određene bolesti ili imaju zanimljive odlike, poput kasnog zrenja, kako bi se stvorila prirodna otpornost ili bolja prilagođenost novim klimatskim uslovima", ističu u Odboru Šampanje.

Klimatske promene su već uticale na ciklus gajenja grožđa i proizvodnje vina u Šampanji.

Prema podacima strukovnog udruženja, od 1990-tih godina cvetanje vinove loze počinje dve nedelje ranije, grozdovi su veći a procenat alkohola povećava se za gotovo 1 stepen, dok povišeno prisustvo ugljen dioksida povećava fotosintezu.

Ovi parametri trenutno odgovaraju šampanjcu ali bi dugoročno gledano mogli da mu naškode ako se prosečna globalna temepratura poveća za između 1 i 5 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

"Istraživanje se mora sada pokrenuti jer će kroz 25 godina biti suviše kasno", rekao je Maju.

U Šampanji je dozvoljeno uzgajanje sedam vrsti grožda. Pino noar, pino menijer i šardone su najrasprostranjeniji, dok se manje uzgajaju arban, peti melije, pino gri i pino blan. I ove vrste su plod istraživanja šampanjskih vinogradara. 

Loze su ukrštane tokom cele istorije te oblasti, a posebno krajem 19. veka posle epidemije filoksere koja je opustošila vinograde.

Cilj sadašnjih napora jeste da se proizvedu vrste otporne na bolesti vinove loze poput pepelnice i plamenjače kojima pogoduje globalno otopljavanje, kao i da se istovremeno smanji korišćenje pesticida.

Pomoćnik direktora Odbora Šampanje za tehnička pitanja i životnu sredinu Arno Dekot je rekao da se postojeće vrste ukrštaju sa vrlo otpornim vrstama.

"Polazimo od vinove loze koja počinje da cveta i koju oprašujemo polenom sorte koja nas zanima. Prva ukrštanja su obavljena 2015. godine, a druga u junu 2016", rekao je on.

Tokom procesa trebalo bi da bude stvoreno 4.000 sadnica koje će biti kroz šest godina posađene na oglednim parcelama u Šampanji. Posle testiranja, anliza i degustacije 2030. godine četiri do pet sorti bi mogle biti upisane u francuski katalog sorti grožđa, a zatim i u listu loze sa kontorlisanim poreklom.

"Tu nema govora o GMO, već o hibridnim vrstama dobijenim zahvaljujući tehnologiji", rekao je Dekot.

Naučnici će tokom procesa voditi računa da se sačuvaju odlike vina koje se proizvodi u Šampanji. "Očuvanje šampanjskog stila je glavni cilj", navodi Tibo Le Maju.

"Nastavljamo sa tradicijom inovacija, ali šampanjac ostaje šampanjac", istakao je on.

http://www.euractiv.rs/

AFP

 Il d Frans Il d Frans rasa potiče iz Francuske. Masa tela ovaca je oko 65-70 kg, a ovnova 110-140 kg. Oba pola su dobro obrasla vunom. Runo je zatvoreno a vuna ujednačena. Prinos vune po jednom ovnu iznosi 7-8 kg, a po ovci oko 4-4,5 kg. Kvalitet vune je 23-27 mikrometara. Il de frans rasa ima veoma izraženu plodnost, pri čemu se estrus javlja tokom cele godine. Oplodnja i jagnjenje su mogući tokom cele godine. Na 100 ovaca dobija se 130 do 150 jagnjadi, dok u boljim zapatima plodnost je preko 170. Jagnjad se rađaju sa masom 4 do 5 kg, sa 90 dana postižu masu od 33 kg, sa 6 meseci uzrasta postižu oko 50 kg a sa godinu dana preko 60 –65 kg. Randman mesa je 60% u jagnjadi, a u ovaca 52-55%. Ranostasna je, sa dnevnim prirastom (250-300 grama), odličnom konverzijom i odličnim kvalitetom mesa. Ukrštanjem sa drugim rasama dobija se značajno poboljšanje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti u meleza, zbog čega je il d frans izvožen u mnoge zemlje sveta. Il d frans rasa ovaca je u našu zemlju uvezena posle Drugog svetskog rata i uglavnom je korišćena za ukrštanje radi poboljšanja kvaliteta vune i proizvodnje jagnjadi za tov i proizvodnju mesa. Posebno je bila značajna za genetsko poboljšanje naših pramenki u područjima razvijenije poljoprivredne proizvodnje. Virtemberška rasa (Merinolandschaf) Ova rasa je ime dobila po pokrajini Virtemberg u Nemačkoj. Sa stvaranjem rase se započelo 1786 godine sa uvozom španskih merinosa i njihovim ukrštanjem sa domaćom mesnom ovcom. Dobijeno potomstvo se ukrštalo sa merino ovnovima koji su uvezeni iz Francuske. U početku je dobijeni materijal bio neujednačen ali se sistematskom i dugotrajnom selekcijom ustalio i 1915 godine je došlo do priznavanja rase. Virtemberg se odlikuje snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Izuzetno je prilagođena i sposobna za odgajivanje u brdsko planinskim predelima (izvanredno podnosi nadmorsku visinu od 800 do 1000 metara). To je krupna rasa, snažne konstitucije za meso i vunu. Pogodna rasa za sve načine držanja. Srednjestasna je rasa i oplodnja je u periodu od 12-18 meseci. Prosečna masa tela odraslih ovnova iznosi 125 do 160 kg, a ovaca 75 do 90 kg. Obraslost ovaca vunom je dobra. Oplodnja je tokom cele godine a plodnost je 130-150% a u boljim stadima je i 170%. Procenat blizanačkog jagnjenja je 68%. Prvo jagnjenje je uglavnom sa 19 meseci. Plodnost je 1,25 jagnjenja po ovci godišnje bez sinhronizacije estrusa a prosečan prirast jagnjadi je oko 332 g. Sa uzrastom od 90 dana postiže masu tela od 30 kg sa randmanom mesa od 55%. Godišnji nastrig vune iznosi 7 do 8 kg u ovnova i 4 do 4,5 kg u ovaca. Runo je zatvoreno i dobre gustine, a finoća vune se kreće od 25 do 26 mikrometara. U našoj zemlji je uvožena posle Drugog svetskog rata, gde se prvenstveno koristila za oplemenjivanje domaćih sojeva pramenke i stvaranje produktivnijih populacija u brdsko-planinskom regionu. Dobar je šetač sa dobrim korišćenjem paše. Na osnovu rezultata istraživanja, može se zaključiti da virtemberška rasa ovaca u našim uslovima, ako se gaji na ekstenzivan način, pokazuje manju proizvodnju nego u zemlji njenog postanka, gde se primenjuje intenzivno gajenje. Poslednjih godina proizvodni rezultati virtemberških ovaca u Srbiji ne zaostaju za nemačkim. RASE ZA PROIZVODNJU MESA SAFOLK Safolk je engleska rasa ovaca. To je ranostasna rasaza proizvodnju mesa sa dobrom muskulaturom. Odlično podnosi niske i visoke temperature. Odlikuje se i veoma dobrom konformacijom tela koja omogućava lako jagnjenje u ukrštanjima sa primitivnim rasama. Prvi pripust se vrši u uzrastu 8-12 meseci. Masa ovaca je u proseku oko 80 kg, sa varijacijama 75-90 kg, a ovnova 100-130 kg. U dobrim uslovima ovce dostižu i do 100 kg, a ovnovi 140 pa i više. Prirast jagnjadi do 3 meseca iznosi 350-370 grama dnevno i dostižu masu od 45-50 kg u uzrastu od 4,5 meseci. Prinos vune u ovaca je 3-3,5 kg, a u ovnova do 5 kg. Finoća vune je 26-30 mikrona. Plodnost ove rase je dobra i iznosi 180%. Procenat bližnjenja je 71%. Ova rasa se odlikuje sa dobrom pokretljivošću i aklimatizacionom sposobnošću. Zbog mnogih dobrih osobina koje poseduje ova rasa je izvožena u ceo svet. Danas se ova rasa smatra kao najbolji meliorator na svetu i koristi se za razne kombinacije ukrštanja. To je rasa koja ima veliku proizvodnju mesa sa izvanrednim odnosom mišićnog i masnog tkiva. Ova rasa je uvožena i ranijih godina u Vojvodinu, a poslednji uvoz je bio 2003 godine. ŠAROLE Šarole je francuska rasa ovaca za proizvodnju mesa koja je nastala kao rezultat vrlo duge selekcije. Nastala je u regionu kontinentalne klime pa se ovce raseŠarole odlikuju velikom otpornošću i sposobnošću da se prilagode vrlo promenjivim klimatskim uslovima. Ovce ove rase imaju izuzetne materinske osobine: plodnost i mlečnost ali i izvanredne tovne sposobnosti kao što su: visoki prirasti, dobra konformacija i kvalitet trupa, što je čini rasom za proizvodnju mesa koja se gaji kao čista rasa ali i za ukrštanje. Odrasle ovce imaju masu tela od 80 do 100 kg, a ovnovi 110 do 140 kg pa i više. Glava je gola, bez vune, specifične je ružičaste ili sive boje i ima na sebi ponekad male crne tačkice. Uši su nežne, dugačke i pokretljive, iste boje kao i lice. Trup je dug, grudi široke, plećke su dobro spojene. Butovi su puni i oboreni. Vuna je vrlo kratka sa finoćom od 29 mikrona. Izrazito je ranostasna, tako da veliki broj grlaŠarole rase (80%) ulaze u priplod u uzrastu od 7 meseci i jagnje se sa starošću od jedne godine. Plodnost je izuzetno izražena i po francuskim podacima iznosi u proseku 190%, a rezultati plodnosti u najboljim stadima su čak i više od 234%.Ovo su rezultati za plodnost koja se ostvaruje bez stimulacije hormonima i inače se izazivanje estrusa pomoću vaginalnih sunđera ne praktikuje. Ovce su vrlo mlečne i imaju laka jagnjenja. Jagnjad ostvaruju visoke priraste zahvaljujući odličnoj mlečnosti njihovih majki. Ispitivanja govore da blizu 90% jagnjadi koja su rođena kao blizanci su i odgojena pod majkama sa visinom prirasta od prosečno 240 do 250 grama a jagnjad koja su rođena kao jedinci ostvaruju prirast od 290 do 300 grama. Jagnjad odgajena na paši uz dodatak koncentrata postižu sa 70 dana masu tela između 26 i 27 kg muška grla jedinci i između 22 i 23 kg muška grla blizanci. Jagnjad se po rođenju odlikuju velikom vitalnošću kao i visokim prirastima koji dovode do proizvodnje teških jagnjadi bilo da su ona čiste rase, ili su proizvod industrijskog ukrštanja ali meso tih jagnjadi nije masno. Zaklana jagnjad obično teže između 20 i 22 kg, imaju odličnu konformaciju trupa, kosti su tanke i zaobljene, butovi su puni a kvalitetni delovi predstavljaju 55% ukupne težine trupa. Zbog posedovanja velikog potencijala za prirast rasa Šarole se svrstava među vodeće rase za proizvodnju mesa u Francuskoj. Kvalitet trupa zaklane jagnjadi odnosio je mnoge nagrade i priznanja na takmičenjima. Ove osobine čine da je izbor ovnova izvanredan za industrijsko ukrštanje jer se kod meleza popravlja konformacija jagnjadi, viši su prirasti sa većom težinom zaklane jagnjadi bez povećanja masnoće. TEKSEL Teksel je holandska mesnata rasa ovaca sa dugom vunom. Nastala je u 19 veku u severnom delu Holandije, a ime je dobila po ostrvu u Severnom moru. Dobijena je putem ukrštanja, dobre i duge selekcije i kvalitetne ishrane. Osnovu za ukrštanje je činila domaća ovca, a za oplemenitelja su korišćene engleske rase za meso sa dugom vunom (lester, linkoln i romni-marš). Dobijeno potomstvo je selekcionisano na pravac proizvodnje meso-vuna. Na takav način dobijena je krupna ovca sa svim karakteristikama tovne rase. Građa tela je snažna. Trup je dubok, širok i dug. Glava je velika i široka . Nozdrve, usne i papci su pigmentirani. Visina grebena u ovaca je 68-72 cm, a ovnova 75-82 cm. Masa ovaca je 80 kg, a ovnova 110-130 kg. Teksel je ranostasna rasa ovaca. Mlečnost ove rase je dobra i jagnjad u uzrastu od 90 dana postižu masu od 30 i više kilograma, sa dnevnim prirastima od 300 grama. Sa 6 meseci masa je oko 50 kg, a sa 12 meseci 65 kg. Randman mesa iznosi 50-60% (mlada grla 60%, a starija 50-55%). Plodnost je izuzetno visoka i iznosi 150-180%. Obraslost vunom je dobra a vuna je bele boje. Runo je poluotvoreno sa dužinom pramenova 15-20 cm i finoćom oko 37 mikrona. Ovce daju 5-6 kg, a ovnovi 8-11 kg vune, sa randmanom od 55-65%. U Holandiji teksel je najzastupljenija rasa ovaca i od ukupnog broja ovaca na nju otpada 90%. Teksel rasa se u cilju odgajivanja ali i ukrštanja uvozila u mnoge zemlje sveta. Ovce nemačkog teksela imaju masu tela 70-80 kg, plodnost 150-200%, i pripuštaju se sa 6-7 meseci. Nemački teksel je uvožen nekada i u Jugoslaviju.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije je 1.200.000 dinara a podsticaji se utvrđuju u minimalnom iznosu od 30 odsto ukupne vrednosti pojedine prihvatljive investicije. MInistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine objavilo je danas Novi pravilnik za podršku razvoju ruralnog turizma. Prema tom pravilniku, pravo na korišćenje podsticaja u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnikom o podsticajima za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima imaju fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik i pravno lice. Podsticaji obuhvataju podršku programima koji se odnose na unapređenje ruralne ekonomije za investicije koje se sprovode s ciljem unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima. To se odnosi na programe za podršku investicijama za izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, u cilju privođenja nameni, kao i nabavke opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu u smislu zakona kojim se uređuje turizam. Ovi podsticaji obuhvataju: izgradnju novih objekata - autentični seoski objekti, radove investicionog i tekućeg održavanja postojećih, autentičnih seoskih objekata uz očuvanje narodnog graditeljstva i tradicionalne arhitekture, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u poslovima domaće radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu. Takođe obuhvataju i dogradnju i adaptaciju kupatila, saune, kuhinje i uvođenje sistema centralnog grejanja, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu, radove investicionog održavanja u cilju privođenja nameni autentičnih objekata na selu - vodenica, valjarica (objekata za izvlačenje vlakana, odnosno sukna), vetrenjača... Podsticaji mogu da se koriste za program za podršku investicijama za nabavku opreme i alata za obavljenje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatim. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije je 1.200.000 dinara. Podsticaji se utvrđuju u minimalnom iznosu od 30 odsto ukupne vrednosti pojedine prihvatljive investicije. Za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi podsticaji za mere ruralnog razvoja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 45 odsto ukupne vrednosti pojedine prihvatljive investicije. Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu za korišćenje podsticaja u kalendarskoj godini, koja se može podneti za jednu ili više prihvatljivih investicija iz pravilnika, navodi se u saopštenju, koje prenosi Tanjug. Izvor: Politika

Uprava za bezbednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarne poslove crnogorskog Ministarstva poljoprivrede će za svako govedo iz registrovanih gazdinstava koje je uginulo od posledica bolesti kvrgave kože isplaćivati nadoknadu, čiju će procenu prethodno uraditi petočlana komisija. Predstavnik Uprave za bezbednost hrane Vesna Daković rekla je da će procenu izvršiti predstavnici Uprave, veterinarske inspekcije, lokalne samouprave, Selekcijske službe i veterinarske ambulante. Shodno Zakonu o veterinarstvu, nadoknada štete vršiće se prema tržišnoj vrednosti, a vlasnici životinja su prema tom zakonu dužni da podnesu zahtev za nadoknadu štete. - Na osnovu informacija sa terena, razlog za pojavu najvećeg broja slučajeva obolelih goveda na području opštine Mojkovac je to što vlasnici životinja nisu na vreme prijavili bolest - kaže Dakovićeva. Prema njenim rečima, bolest kvrgave kože goveda ima specifično pojavljivanje i kretanje koje naučnici još nisu uspeli da objasne. - Neke od pretpostavki su da vetrovi nose insekte, prenosnike bolesti, te da se zbog toga bolest pojavljuje na potpuno neočekivanim mestima - objasnila je Dakovićeva. Ona je rekla da nakon vakcinacije životinje stiču imunitet za 21 dan. - Prema preporukama Evropske komisije i Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, ostavljen je rok od 28 dana, nakon čega se može računati da je životinja stekla puni imunitet. U tom periodu kod goveda će se javiti klinička slika bolesti kvrgave kože, ukoliko je prethodno, pre vakcinacije bilo inficirano - dodala je Dakovićeva.

Od početka potresa na tržištu mesa, Ministarstvu poljoprivrede podneto je devet zahteva za uvoz svinja, ali ne mogu da otkriju koje su to firme bez njihove saglasnosti Odgovor klanične industrije na rast cena svinjskog mesa stiže i brže nego što se očekivalo, iako nije bilo i nepredvidivo da će se odvijati upravo po takvom scenariju. Kako „Politika” saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, samo u poslednjih dvadesetak dana (što se podudara sa početkom potresa na tržištu mesa) stiglo je čak devet zahteva za uvoz svinja sa drugih tržišta. Ali to nije sve. Uprava za veterinu od početka godine, na zahtev 15 pravnih lica izdala je rešenja o veterinarsko sanitarnim uslovima za uvoz 29.340 tovljenika. U ovom ministarstvu, međutim, nisu mogli da otkriju za naš list koje firme su nedavno zatražile dozvolu za uvoz, uz obrazloženje da je reč o poverljivim informacijama. – Podaci o poslovanju firmi, u skladu sa propisima, ne mogu se davati bez njihove saglasnosti – piše u odgovoru koji su nam dostavili. Podaci iz ministarstva ipak jasno ukazuju da bi mesna industrija ovim potezom mogla da matira domaće farmere i obori cenu mesa sa njihovih farmi. Ali, tvrde proizvođači, pitanje je da li će istovremeno doći i do pojeftinjenja ili će potrošači utešno dobiti samo uvoznu šniclu lošijeg kvaliteta po ceni koja će biti beznačajno umanjena.