Радио

Из Википедије, слободне енциклопедије
Филипсов радио 930А из 1931.

Радио је назив за бежични пренос и детекцију комуникационих сигнала електромагнетних таласа чије су фреквенције ниже од фреквенције видљиве светлости. Радио таласи путују кроз хомогени простор (ваздух или вакуум) праволинијски, у свим правцима. Уколико постоје дисконтинуитети, као што је јоносфера у Земљиној атмосфери, долази до рефлексије односно одбијања, а исто такво одбијање се дешава и од површине Земље. Када се радио-таласи усмере ка комуникационом сателиту они се ту примају, појачавају и емитују назад ка Земљи.

Информација се преноси систематским мењањем неке особине радио-таласа, као што је амплитуда, фреквенција или фаза. То мењање се зове модулација. Такав електрични сигнал се онда уводи у резонантно коло које је прикључено на емисиону антену, одакле се емитују радио-таласи у простор. Уређај који емитује радио-таласе се назива радио-предајник.

Када се електрични проводник нађе у електромагнетском пољу радио-таласа, променљиво електромагнетско поље индукује наизменичну струју у проводнику. Ово се може детектовати и трансформисати у звук или други сигнал који носи информацију тако што се прво што већа количина енергије радио-таласа детектује у антени пријемника, уради обрнути процес од модулације (демодулација) и потом се добије електрични сигнал који садржи неку корисну информацију. Уређај који прима и обрађује радио-таласе се назива радио-пријемник.

Проналазак[уреди]

  • Дејвид Е. Хјуз је пренео Морзеову азбуку бежично 1878. Међутим, његов рад није испунио захтеве у вези познавања природног принципа или познавања процеса који је предмет новог феномена.
  • Између 1893. и 1894. Роберто Ландел де Моура, бразилски свештеник и научник, је вршио експерименте. Није објавио своје резултате до 1900. али је касније прибавио бразилске и америчке патенте.
  • Александар Степанович Попов је 1894. направио први уређај који је у пријемном колу садржао кохерер. Овај уређај је описан као детектор муња и представљен Руском физичком и хемијском друштву 7. маја 1895. године.
  • Никола Тесла је званични проналазач радија. Он је први развио и објаснио начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонатних кола у предајној и пријемној антени и јавно представио принципе радија и пренос сигнала на велике даљине. За овај свој проналазак је 1897. године добио патент број 645576 за уређај описан као „бежични пренос података“.
  • Ђуљелмо Маркони је један од пионира радио телеграфије. Остварио је први пренос радио-таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио Нобелову награду за овај допринос. Основао је прву фирму која се бавила комерцијалном употребом радио преноса. До 1943. године је сматран проналазачем радија док му Врховни суд САД није одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.
  • Реџиналд Фесенден и Ли де Форест су пронашли принцип амплитудске модулације. Са усавршавањем технологије, више радио-станица је могло слати радио-сигнале и истовремено бити присутно у етру на блиским фреквенцијама (за разлику од варничног радија где је једна радио-станица заузимала широки опсег спектра).
  • Едвин Армстронг је пронашао радио са фреквентном модулацијом, па је сада сигнал био отпорнији на интерференцију произведену електричном опремом и на атмосферске утицаје.

Електромагнетни спектар[уреди]

Електромагнетни спектар и дијаграм преноса.

Радио-таласи су облик електромагнетног зрачења, који се стварају када се било који наелектрисани објекат (у радио преносу електрон) убрза са фреквенцијом која лежи у радијском фреквентном опсегу (RF) електромагнетног спектра. У радију ово убрзавање изазива наизменична струја у антени. Радио-таласи заузимају опсег од неколико десетина Hz до 300 GHz, иако комерцијално важне примене користе мали део овог спектра.

  • ELF: 3 Hz - 30 Hz
  • SLF: 30 Hz - 300 Hz
  • ULF: 300 Hz - 3 kHz
  • VLF: 3 kHz - 30 kHz
  • LF: 30 kHz - 300 kHz
  • MF: 300 kHz - 3 MHz
  • HF: 3 MHz - 30 MHz
  • VHF: 30 MHz - 300 MHz
  • UHF: 300 MHz - 3 GHz
  • SHF: 3 GHz - 30 GHz
  • EHF: 30 GHz - 300 GHz

Остале врсте електромагнетног зрачења, са фреквенцијама изнад радио-фреквентног опсега, су микроталаси, инфрацрвено зрачење, видљива светлост, ултраљубичасто зрачење, икс-зраци и гама зрачење. Пошто је енергија појединачног фотона у RF опсегу премала да избије електрон из атома, радио-таласи се класификују као нејонизуће зрачење.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]