Branko Radaković: Dok ne ukinemo rijalitije, kultura nema šanse

Kada bi u Srbiji još uvek bio emitovan kviz Milioner, sastavljač pitanja bi slobodno mogao da u rubriku „muzika“, za nagradu od milion (što i nije neka cifra) postavi pitanje „Kako se zvala prva grupa Milana Mladenovića?“. Budite sigurni da bi 99 odsto (ako ne i koji promil više) odgovorio pogrešno: onaj ko se „razume“ u muziku rekao bi Šarlo Akrobata. Neko bi rekao Katarina II. Međutim, pravi odgovor je – Limunovo drvo.
Vođen idejom da u dokumentarcu ovekoveči priču o bendu legendarne ikone naše rok scene, Branko Radaković je snimio film „Limunovo drvo“, posvećen kako grupi, tako i Milanu Mladenoviću i probudio ozbiljno interesovanje u regionu nakon što je prikazan na zaječarskoj gitarijadi: Njegov film je imao četiri projekcije u Zagrebu, a u našoj zemlji je prikazan u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu. Beograd ga još nije video.

Pre 11 dana bila je tužna godišnjica Milanove smrti. Da li bi njegov život krenuo drugačijim tokom da je ostao u Limunovom drvetu?

Limunovo drvo se ugasilo trijumfalnim dolaskom novog talasa u Beograd i Milan Mladenović je to prihvatio kao mogućnost da dođe do zvaničnog albuma preko benda koji je nazvan Šarlo akrobata, a članovi tog benda su bili u poslednjoj postavi Limunovog drveta, tako da je Limunovo drvo u svakom slučaju bilo osuđeno na propast. Međutim, kada bismo govorili o tome šta bi se desilo da su nastavili, sigurno bi moglo da se kaže da bi i karijera Milana Mladenovića izgledala drugačije.

Šarlo akrobata je imao neke dodirne tačke sa Limunovim drvetom, stilski vrlo male, ali da su sa Milanom Mladenovićem do kraja ostali originalni članovi (Milan Stefanović, Dragomir Mihailović, Goran Kovinčić i Dušan Dejanović) svakako da muzički stil ne bi bio isti kao što je nastao u Šarlo akrobati.