*
ČEDOMIR KRSTIĆ — "SKRIVENA SNAGA"SKRIVENA SNAGAU nastojanju da na novi način sagledamo i shvatimo slikarstvo Čedomira Krstića, odabrali smo slike iz kolekcije koja se čuva u njegovoj porodici, a koje su nastale između 1968. i 1988. godine. One sasvim dobro reprezentuju celokupno stvaralaštvo ovog autora, budući da je ono konzistentno, a kontinuirano razvijano sa iznimnim eksperimentalnim iskoracima. Krstić je uporno i strpljivo gradio sopstveni slikarski izraz težeći da se što više približi zamišljenom idealu. Slikar ga je pronašao u žanru poetskog realizma, koji se u slikarstvu imenuje i kao intimizam. Najranije Krstićevo slikarstvo, uostalom kao i umetnost većine predstavnika generacija posle Drugog svetskog rata, odražava potrebu za kontinuitetom sa najboljim predstavnicima one međuratne umetnosti koja se oslanjala na iskustva francuske škole. Istovremeno, slikar je bio i osetljiv i prijemčiv za uspostavljanje relacija sa srpskom kulturnom tradicijom. Na mnogim njegovim radovima lako se prepoznaju delovi ambijenta građanske kuće iz Pirota.
Za formiranje slikarske fizionomije Čedomira Krstića važan je bio susret sa profesorom Nedeljkom Gvozdenovićem na beogradskoj Akademiji. Gvozdenović, koga je krasila izuzetna likovna kultura, umeo je da uputi studente na iskustvo da se kroz takozvanu skromnu, malu temu mogu postići značajni umetnički rezultati, a Čedomir Krstić umeo je da sledi profesorova uputstva, pa njegove radove krase izuzetne vrednosti suptilnog tkanja slikarske materije. To se posebno vidi u pejzažima u kojima Krstić ostvaruje domete za uzor. Međutim, ni radovi sa drugim motivima, od kojih su najčešći enterijeri, zatim mrtve prirode, portreti, nisu manje uspeli. Čedomir Krstić je slikar visokog zanatskog umeća i profesionalne odgovornosti, tako da u prosuđivanju uspelosti pojedinih eksponata odlučuju finese.
Da bi se odgovorilo na pitanje u čemu je
ars magna Krstićevih slika, neophodan je opis njegovog stvaralačkog postupka. U svom ateljeu umetnik je postavljao motiv onako kako se to radi u školi crtanja i slikanja. To podrazumeva kompozicionu shemu koja je nebrojeno puta proverena i sa kojom je polazište za slikarsku avanturu osigurano od većih rizika. Racionalne predradnje postupno je zatim bogatio pažljivim izborom predmeta za opservaciju. Izbor nikako nije slučajan, brikolerski, već određen konceptualnim stavom i inspirativnim impulsom. To su predmeti čija simbolika slikara posebno interesuje, koji su mu dragi, za koje ga veže izvesni sentiment. Jedino na takav način birani, mogu da pobude i dugo održe pažnju autora, odnosno otvore prostor slike za odgovor njegovog bića. U susret raciju pokreće se emocija. Forma se postepeno bogati kolornom strukturom. Boje su uslovljene trenutnim osećanjima. Potez kistom je kratak, iskidan, drhtav. Slikar brižljivo određuje nijansu, ton, valer. Podslikava, zatim zvonkim kolorom akcentuje. Koristi se poznatim sudarima crvene i zelene boje, ali ih istovremeno ublažava sivom i okerom. U stvari, Krstić slikarski čin doživljava kao unutrašnju borbu posle koje dolazi opuštajuće smirenje.
Dosadašnja tumačenja ovog slikarstva isticala su mirnu kontemplaciju, svojstvenu dokolici tihih nedeljnih popodneva. Stevan Stanić, poznati novinar i umetnikov prijatelj, u predgovoru kataloga za Krstićevu retrospektivnu izložbu u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu, 1988. godine, piše:
"Okružen dragim stvarima i predmetima u svom ateljeu na beogradskom Starom sajmištu, foteljama u kojima je još ostao trag boravka prijatelja i rođaka, petrolejkom koja još gori u našem sećanju i baca toplo svetlo na globus preko koga je putovao, na otvorene knjige i časopise koje je čitao, na meke zastore i tkanine sa prugama i arabeskama, Čeda Krstić nam godinama nudi to profinjeno uživanje, tu pre bi se reklo, misao o sreći nego samu sreću. Godinama, dakle, taj isti enterijer, u kome se ponekad nađe figura njegove ćerke ili nekog prijatelja, pretapa se na njegovim platnima, ali uvek i iznova slikan sa svežom emocijom i
skrivenom snagom (podvukla N.C.). Ako ima promena, one su male i neznatne."
Skrivena snaga je ključ koji nastojimo da istaknemo u našem pristupu, bez obzira na to što je izraz preuzet od Stanića. On ga uzgredno koristi, jer prvenstveno ukazuje na Krstićevu likovnu formulaciju "traganja za izgubljenim vremenom". Međutim, sâm umetnik u autobiografskom zapisu iz tog vremena kao da ima izvesnu rezervu za takva i slična viđenja. Saopštava: "A što se promene u umetnosti uopšte, tiče, ona se dešavala u oblasti forme... Forma za mene nije izraz osećanja već svesti i intelekta. Ja sam se prepuštao osećanju i intuiciji i verovatno zbog toga nije došlo do nekih izrazitih promena."
Suštinski, Čedomir Krstić ne drži do progresa u umetnosti; on se rve sa ličnom egzistencijom i nastoji da je uvede u mirne tokove; on nije slikar spokoja, već težnje za smirenom mudrošću. Za rečene stavove, osim potvrde u izboru korišćenih boja, pronalazimo opravdanost i u tretmanu ljudske figure na njegovim slikama. Figura nije putena, živahna i životna, već prisutna samo kao deo enterijera. Ona je na isti način zagonetna kao i elementi tzv. mrtve (mirne) prirode. Oba motiva kriju unutrašnji dijalog o kome svedoči i faktura slike. Površina platna zasićena je brojnim nanosima boje. Nema lazura i jasnih, lako saznatljivih definicija. Nema lakoće stvaranja, premda primenjeni postupak nalikuje postimpresionističkom. Na poprištu slike odvija se grčevita borba za konačnu uspostavu reda, mira, harmonije, za prisan dodir čoveka sa svetom. U naslikanom se sluti umetnikova vera u prevlast snaga razuma nad silama razaranja i dekonstrukcije.
Čedomiru Krstiću pošlo je za rukom ono što odražava istinsku umetnost. Slikarski postupak i vizija otelotvorena na platnima postali su stil, stav, i određena filozofija.
Natalija Cerović
Čedomir Krstić 1923—1988 : Galerija RTS, Beograd, 12. novembar — 5. decembar 2009.
[autor izložbe i kataloga Natalija Cerović ; fotografije Srđan Veljović]. Beograd, 2009.
