Алјаска

Од Википедија — слободната енциклопедија
Прејди на прегледникот Прејди на пребарувањето
Алјаска
State of Alaska
Знаме на Алјаска Печат на Алјаска
Знаме Печат
Прекар(и): The Last Frontier
Гесло: North to the Future
АлабамаАлјаскаАризонаАрканзасКалифорнијаКолорадоКонектикатДелаверФлоридаЏорџијаХаваиАјдахоИлиноисИндијанаАјоваКанзасКентакиЛуизијанаМејнМерилендМасачусетсМичигенМинесотаМисисипиМонтанаМисуриНебраскаНевадаЊу ХемпширЊу ЏерсиЊу МексикоЊујоркСеверна КаролинаСеверна ДакотаОхајоОклахомаОрегонПенсилванијаРод АјлендЈужна КаролинаЈужна ДакотаТенесиТексасЈутаВермонтВирџинијаВашингтонЗападна ВирџинијаВисконсинВајомингMap of USA AK.svg
За сликава
Службен јазик нема
Говорени јазици Англиски 85,7%,
домороден северно-
американски 5,2%,
шпански 2,9%
Главен град Џуно
Најголем град Енкориџ
Површина  1. место
 - Вкупно 1 717 855 км²
 - Широчина 1 300 км
 - Должина 2 380 км
 - % вода 13,77
 - Гео. ширина 51°20'N до 71°50'N
 - Гео. должина 130°W до 172°E
Население  47. место
 - Вкупно 626 932 (663 661 од 2006)
 - Густина 0,42/км² (50. место)
Надм. вис.  
 - Највисока точка Маунт Мекинли[1]
6 193,7 м
 - Најниска точка Тихи Океан[1]
0 м
Влез во сојузот  3 јануари, 1959 (49)
Гувернер Сара Палин (Р)
Сенатори Тед Стивенс (Р)
Лиза Мурковски (Р)
Делегација на конгресот
Часовни појаси  
 - источно од 169° 30' Алјаска: UTC-9/DST-8
 - западно од 169° 30' Алеутска: UTC-10/DST-9
Кратенки AK US-AK
Портал www.alaska.gov

Алјаска е американска сојузна држава со главен град Џуно. САД ја купила Алјаска од Русија во 1867 и била вклучена како држава во 1959.

Географија[уреди | уреди извор]

Денали е највисокиот врв во Северна Америка

Алјаска преставува најголема држава во САД зафаќа површина од 1.717.855 km², и на тој простор живее население од 663.661 жители. Нејзината територија е составена најмногу од планини, на кои има активни вулкани и многу ледници. Во Алјаска се наоѓа највисокиот врв во Северна Америка Макинли висок 6.149 м. Климата на Алјаска е супполарна, а во делови на приморјето застапена е и умерено континентална клима. Најголема река во Алјаска е Јукон, таа има и многу езера. Од рудното богатство во Алјаска најмногу е застапено: златото, среброто, бакарот, платината, оловото, ураниумот и др.

Историја[уреди | уреди извор]

Првата населба во Алјаска била формирана на 9 април 1867 година од страна на Русите, подоцна Pусите Алјаска ја продале на САД за сума од 7.200.000 долари.

Демографија[уреди | уреди извор]

Поголемиот дел од населението го сочинуваат: Ескимите, Инуитите, Индијанците, многу белци и помал дел црнци.

Поврзано[уреди | уреди извор]

Наводи[уреди | уреди извор]



Административна поделба на САД
Сојузни држави Ајдахо | Ајова | Алабама | Аљаска | Аризона | Арканзас | Вајоминг | Вашингтон | Вермонт | Вирџинија | Висконсин | Делавер | Западна Вирџинија | Илиноис | Индијана | Јужна Дакота | Јужна Каролина | Јута | Калифорнија | Канзас | Кентаки | Колорадо | Конектикат | Луизијана | Масачусетс | Мејн | Мериленд | Минесота | Мисисипи | Мисури | Мичиген | Монтана | Небраска | Невада | Њујорк | Њу Мексико | Њу Хемпшир | Њу Џерси | Оклахома | Охајо | Орегон | Пенсилванија | Род Ајленд | Северна Дакота | Северна Каролина | Тексас | Тенеси | Хаваи | Флорида | Џорџија
Федерален округ Колумбија
Островски територии Американска Самоа | Американски Девствени Острови | Гуам | Порторико | Северни Маријански Острови
Оддалечени острови Џонстонов Атол | Бејкеров Остров | Вејк | Кингмен | Мидвејски Острови | Наваса | Палмирски Атол | Хауленд | Џарвисов Остров