Генералштаб Војске Србије

Генералштаб Војске Србије је посебна организациона јединица Министарства одбране. То је највиши стручни и штабни организациони део система одбране за припрему и употребу Војске Србије у миру и рату, који врши послове у складу са законом и овлашћењима председника Републике и министра одбране.

Генералштаб Војске Србије
Начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић

Генералштаб Војске Србије обавља послове који се односе на:

израду доктринарних докумената;
израду Плана употребе Војске Србије;
израду Плана мобилизације Војске Србије;
израду смерница за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије;
припрему аката о организацији команди, јединица и установа Војске Србије;
геотопографско обезбеђење и израду геотопографског материјала за потребе одбране и других корисника ван система одбране;
организовање мера приправности на основу аката председника Републике или министра одбране и
друге послове одређене законом и актима председника Републике и министра одбране.

О раду и стању у Војсци Србије, Генералштаб Војске Србије обавештава и извештава председника Републике и министра одбране.

Генералштаб Војске Србије, у складу са законом и плановима одбране, организује се и припрема за одбрану и обезбеђује јединство организације, припреме и дејства Војске Србије.

Генералштаб врши редовну контролу и оцењивање оперативних и функционалних способности потчињених команди, јединица и установа Војске Србије.

Унутрашња организација Генералштаба Војске Србије изграђена је на функционалном принципу. Организационе јединице Генералштаба Војске Србије су: Кабинет, Здружена оперативна команда, управе, одељења.

Кабинет начелника Генералштаба Војске Србије је посебна организациона јединица која обавља студијско-аналитичке, оперативно-техничке и административне послове за потребе начелника Генералштаба Војске Србије и његовог заменика; планира, припрема и организује радне и протоколарне активности начелника Генералштаба Војске Србије.

Здружена оперативна команда је штабни орган намењен за подршку начелника Генералштаба ВС у реализацији оперативног командовања Војском, планирању операција одговора на кризе, планирању здружених операција и командовању снагама у току извођења здружених операција. Здруженост подразумева интеграцију видовских компонената — Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране и Копнене војске, ангажованих у складу са јединственим циљем и под јединственом командом.

Основна карактеристика Здружене оперативне команде јесте еластична организација, која подразумева попуну само кључних функција. Формирање оперативне групе за планирање и борбено командовање зависи од конкретног задатка и додељене мисије, тако да је у тим условима и бројна величина Команде променљива. У саставу ЗОК су и Центар за мировне операције, Оперативни центар система одбране и Комисија за спровођење Војнотехничког споразума.

Формирањем Здружене оперативне команде, командовање Војском Србије остварује се од начелника Генералштаба преко Здружене оперативне команде до команди ангажованих снага које припремају команде видова. Команде видова врше функционално командовање снагама свог вида.

Управа за људске ресурсе (Ј-1) је организациона јединица Генералштаба Војске Србије намењена за обједињавање задатака и послова садржаних у персоналној и морално-психолошкој функцији. Одговорна је за регулисање статуса у служби припадника Војске Србије, праћење, изграђивање и вредновање морала Војске Србије, израду предлога за побољшање системских и статусних питања која битно утичу на морал припадника ВС, за психолошку делатност у ВС и планирање и опремање покретним средствима за културу, информисање и организацију вршења верске службе у ВС.

Управи за људске ресурсе (Ј-1) непосредно су потчињени првостепени војни дисциплински тужиоци Београд, Ниш и Нови Сад и првостепени војни дисциплински судови Београд, Ниш и Нови Сад.

Управа за обавештајно-извиђачке послове (Ј-2) одговорна је за обавештајно обезбеђење Војске Србије. Управа представља највиши орган обавештајне службе у Војсци Србије, чији је циљ да спречи изненађење и обезбеди информациону супериорност командантима јединица, што се остварује кроз правовремено обезбеђивање тачних обавештајних податка потребних за успешно извршавање задатака из све три мисије Војске. Одговорна је за опремање и развој јединица за електронска дејства и обавештајно-извиђачких јединица Војске, а у свом саставу има непосредно потчињене 224. центар за електронска дејства и Војногеографски институт.

Управа за оперативне послове (Ј-3) наставља традицију Оперативног одељења Главног ђенералштаба војске Кнежевине Србије и Краљевине Србије (5. фебруара 1876. године) и Прве управе Генералштаба Југословенске армије (од марта 1945. године), Југословенске народне армије и Војске Југославије (до 2001. године). То показује да је она једна од управа са најдужом традицијом у Генералштабу.

Управа за оперативне послове обједињава оперативну и контролну функцију, ради одржавања потребног нивоа оперативних и функционалних способности и ефикасног руковођења и командовања Војском у миру и рату.

У оквиру својих надлежности, Управа за оперативне послове тежишно се ангажује на оперативним пословима, праћењу стања и контроли оперативних и функционалних способности команди, јединица и установа Војске Србије и предлагању мера за њихову доградњу; изради докумената за планирање рада у Војсци Србије; регулисању размештаја организационих јединица Војске Србије и Министарства одбране по гарнизонима и гарнизонским местима и обезбеђењу објеката, покретних ствари и људства и изради планова за припрему и уређење територије.

Управа за логистику (Ј-4) надлежна је за обезбеђење функционисања система логистичке подршке Војске; командовање потчињеним јединицама и изградњу њихове оперативне способности.

Управи за логистику непосредно је потчињена Централна логистичка база.

Управа за планирање и развој (Ј-5) носилац је функције планирања, једне од најзначајнијих функција у Генералштабу Војске Србије. У оквиру те функције су планирање употребе Војске Србије и послови који се односе на планирање развоја, опремања, организације и мобилизације.

Управа својим бројним активностима даје допринос процесу организацијско-мобилизацијских промена у Војсци и унапређењу планирања, развоја и опремања Војске. Такође, у надлежности ове управе су и активности које се односе на унапређење планирања рада, професионализацију и опремање савременим наоружањем и војном опремом, као и организацију и мобилизацију Војске.

Управи је непосредно потчињен Технички опитни центар.

Управа за телекомуникације и информатику (Ј-6) надлежна је за планирање, организовање, координацију и контролу система телекомуникација, информатике и заштите информација. Носилац је телекомуникационо-информатичке функције у МО и ВС.

У надлежности ове управе су и израда предлога студија и програма развоја телекомуникационо-информационог система у МО и ВС, израда критеријума и норматива за опремање средствима телекомуникација, информатике и администрације у МО и ВС, развој и организовање рачунарске мреже и интернета у МО и ВС.

Управи за телекомуникације и информатику потчињени су Бригада везе, Центар за командно-информационе системе и информатичку подршку и Центар за примењену математику и електронику.

Управа за обуку и доктрину (Ј-7) надлежна је за послове обуке и управљање обуком на стратегијском нивоу. Стручни је носилац развоја и усавршавања система обуке, дефинисања јединствених основа система и израде доктринарних и системских докумената обуке и надлежна је за планирање, организовање, координацију и евалуацију обуке у систему одбране.

Управи за обуку и доктрину је потчињен Центар за обуку путем симулација.

Одељење за финансије (Ј-8) обавља послове који се односе на финансијско управљање и контролу управљања и коришћења средстава у Војсци Србије.

Одељење за цивилно-војну сарадњу (Ј-9) најмлађа је организациона јединица Генералштаба, формирана 2006. године. Носилац је свих активности координације и сарадње Војске и цивила на терену.

Управа војне полиције је организацијска јединица Генералштаба Војске Србије надлежна за обављање послова планирања, организације, координације и контроле војнополицијских послова и задатака за потребе Војске и Министарства одбране.

Управи војне полиције су потчињени Батаљон војне полиције специјалне намене „Кобре“, Криминалистичко-истражна група и Центар за обуку кадрова војне полиције.

Традиције Генералштаба Војске Србије

Традиције Генералштаба Војске Србије везују се за развој државе. Наиме, још 1835. године при Државном савету оформљено је Одељење за војна дела. Уредбом „Устројство Ђенералштаба“ из 1876. године формиран је Главни ђенералштаб, који је имао три одељења: оперативно, географско и историјско, а у рату је преформиран у Врховну команду.

Промене у држави, од уређења и територије до назива, условљавале су и промене самог Генералштаба. Тако је Главни ђенералштаб српске војске мењао свој назив од Главног ђенералштаба Војске Краљевине Југославије, Генералштаба Југословенске армије, Генералштаба оружаних снага СФРЈ, Генералштаба Војске Југославије, Генералштаба Војске Србије и Црне Горе до данашњег назива — Генералштаб Војске Србије. Преласком са видовско-родовске на функционалну организацију Генералштаба Војске Србије 2005. године обезбеђени су већа ефикасност и квалитет реализације функција и задатака.