Bregzit i Velika Britanija - šta sada

Vlada je saopštila da će Dom lordova u petak završiti raspravu o zakonu koji blokira Bregzit bez dogovora.

Zakon je usvojen u Donjem domu u sredu, nanevši poraz premijeru Borisu Džonsonu.

Neki su verovali da će članovi Doma lordova koji podržavaju Bregzit, pokušati da namerno odlože raspravu o zakonu i onemoguće njegovo usvajanje pre suspenzije parlamenta.

Ali lider konzervativaca u Domu lordova je u ranim jutarnjim satima objavio da je došlo do pomaka nakon razgovora sa laburistima.

Lord Ešton od Hajda najavio da će sve faze kroz koje zakon mora da prođe, biti završene do petka popodne.

Dodao je da će donji dom razmotriti sve amandmane lordova u ponedeljak i da vlada namerava da predlog zakona bude spreman za kraljevski pristanak.

Džonsonov rođeni brat podneo ostavku na funkciju u vladi

Džo Džonson, mlađi brat premijera Borisa Džonsona, podneo je ostavku na funkcije poslanika i ministra u vladi, rekavši da je rastrzan između porodice i nacionalnog interesa".

Ministar za nauku, istraživanja i inovacije dao je ostavku zbog „nepremostivnih napetosti".

Džonson je glasao za ostanak na referendumu 2016. godine, dok je njegov brat vodio kampanju za izlazak.

On se u vladu vratio tokom leta, nakon što je Konzervativna partija izabrala njegovog brata za predsednika.

„Bila mi je čast da devet godina predstavljam okrug Orpington kao poslanik i služim kao ministar u tri različite vlade. Poslednjih nedelja rastrzan sam između porodične lojalnosti i nacionalnih interesa.

„U pitanju su nepremostive napetosti i vreme je za druge da preuzmu mesto poslanika i ministra", napisao je na Tviteru brat premijera Džonsona.

Lider laburista Džeremi Korbin rekao je da njegova stranka zahteva da zakon dobije kraljevsku saglasnost pre nego što razmotre da li će podržati plan Borisa Džonsona da raspiše prevremene izbore.

Baronica Smit, liderka laburista u Domu lordova, rekla je da se nada da više neće biti frustracija u vezi sa usvajanjem zakona.

„Ovo je bila noć za pamćenje. Imali smo dugačku debatu i zahvalna sam lordovima što su ostali fokusirani na cilj, to pokazuje koliko je važno ovo čime se bavimo", rekla je Smit.

„Zahvalna sam i da sada mogu da potvrdim da smo u mogućnosti da završimo sve faze zakona na vreme, do petka".

Šta piše u zakonu?

Zakonom koji je predstavio laburistički poslanik Hilari Ben, premijeru je postavljen rok da do 19. oktobra ili osvoji većinu glasova u parlamentu za plan izlaska Britanije iz Evropske unije ili dobije podršku za Bregzit bez dogovora.

Kada ovaj rok prođe, on će morati da zatraži od EU produženje roka za izlazak Velike Britanije do 31. januara 2020. godine.

Boris Džonson će morati da napiše i pismo predsedniku Evropske komisije.

Ukoliko EU u odgovoru predloži drugi datum, premijer će imati dva dana da prihvati predlog.

Tokom tog perioda, poslanici, ne vlada, imaće priliku da odbiju predlog tog datuma.

Džonson je pozvao da se na glasanje izađe 15. oktobra, ali do toga neće doći zato što njegov predlog nije podržalo dve trećine poslanika.

Britanija bi 31. oktobra trebalo da napusti EU, ukoliko do tada Brisel i London ne postignu dogovor o izlasku.

Zakon kojim se traži odlaganje Bregzita, izglasan je u Donjem domu sa 327 glasova „za" i 299 „protiv" i sada ide pred Gornji dom.

Boris Džonson izjavio da bi usvajanje zakona uništilo sve buduće pregovore sa EU, pa je tražio da se ide na vanredne izbore.

Poslanici Donjeg doma odbili su ovaj predlog.

Nakon glasanja, premijer je rekao da je Korbin „prvi vođa opozicije u demokratskoj istoriji zemlje koji je odbio poziv na izbore".

Lider laburista, međutim, tražio je da zakon o odlaganju Bregzita stupi na snagu pre raspisivanja izbora.

"Pustite da ovaj zakon dobije kraljevsku saglasnost, tada ćemo podržati izbore".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk