“Na naše koncerte ljudi ne dolaze samo zato što se bend zadesio u vašem gradu. Znaju u šta se upuštaju ako dođu. Čitali su ili čuli o nama. Ovo nije zabava, naši koncerti nisu žurke, čak mogu biti pomalo neugodni. Ali ljudi svejedno dolaze, očigledno ne zbog hitova, jer ih nemamo! Naši koncerti su komunikacija”, kaže vođa Vovenhenda Dejvid Judžin Edvards (David Eugene Edwards).

Wovenhand se ne može opisati uobičajenim terminima i staviti u uobičajene okvire. Njihov zvuk je organska mešavina neofolka, postroka, panka, alternativnog kantrija i alternativnih zvukova. Sve to je sredstvo za Edvardsovo iskazivanje duhovnog i neprekidno duhovno samoispitivanje. Ponekad tužan, ponekad uzdižuć, Wovenhand je uvek nezaboravan po duhu i po zvuku.
 
“Refractory Obdurate” (2014) je aktuelni album Wovenhand-a na kome Edvards – uz perkusionistu Ordija Garisona (Ordy Garrison), gitaristu Čaka Frenča (Chuck French) i basistu Nila Kinera (Neil Keener) – istražuje bučnije korene nagoveštene na ranijim albumima. Uz zadržanu melodioznost, pesme kao što su “Good Shepherd”, “Field of Hedon” i “Hiss” dolaze sa naglašenim pank rok stavom, dok se “The Refractory”, “Salome” i “Obdurate Obscura” uzdižu epskom višeslojnošću.

Wovenhand je pokazao prve znakove života debi albumom “Woven Hand” (2002), u trenutku dok je Edvardsov glavni bend 16 Horsepower bio još uvek aktivan, premda su njegova tri člana već bila počela polagano se međusobno udaljavati. Pa ipak iste godine 16 Horsepower su uspeli da objave svoju labudovu pesmu, album “Folklore“.

Mnogo godina kasnije, Wovenhand je definitivno izašao ispod duge senke 16 Horsepower. Wovenhand je do sada objavio sedam albuma koji su usrećili stare fanove, pridobili nove i pokazali stalno muzičko napredovanje Wovenhand-a. U poslednje dve decenije Edvardsov bogat rad u Wovenhand-u i legendarnom bendu 16 Horsepower uticao je i nadahnuo generacije muzičara širom alternativnog muzičkog sveta.

 

  

 

“Muzika uživo je fascinantna. Energija publike, oblik dvorane, vizuelna komponenta benda, sama muzika. Sve se to može skupiti u nešto sjajno… ili užasno. I može biti stvarno moćno iskustvo koje menja”, poručuju Meridžiz pred prvi dolazak u Beograd.

Meridžiz su osnovali 2011. godine gitaristkinja i pevačica Ema Rut Randl (Emma Ruth Rundle) i basista Greg Burns u trenutku mirovanja matičnog benda Red Sperous (Sparows), željni da se fokusiraju na pisanje konciznijih, vokalno orijentisanih kompozicija i stvore “bend koji se neće držati stilskih ograničenja”.

“Meridžiz je jako teško odrediti… Recimo da smo na turneji kroz nekoliko žanrova i da još nismo sigurni gde bi hteli da se zaustavimo”, kažu Randl, Burns i bubnjar Endrju Klinko (Andrew Clinco).

Bend iz Los Anđelesa predstaviće se našoj publici u najboljem mogućem trenutku, pošto im početkom aprila izlazi debi album “Salome”, naslovljen po biblijskoj “ličnosti koju povezuju sa nasiljem i zavođenjem”.

“Za album nam je trebalo dve godine pisanja, tri studija i dva inženjera. Na trenutak nam se učinio ukletim! Prezadovoljni smo što album ipak stiže pred svet, i uzbuđeni smo što smo tim povodom na turneji, na kojoj stižemo do Beograda”, kažu Meridžiz.

http://marriagesmusic.bandcamp.com/

MARRIAGES

Trio iz Los Anđelesa započeo je 2011. godine kao zajednički napor Red Sparows članova Eme Rut Randl (gitara, glas) i Greg Barnsa (bas, klavijature). Uz to što su predstavili izuzetno sviranje Randlove živopisnije nego što je to dopuštala zgusnuta Red Sparrow arhitektura, Marriages su i otklonom od čistog instrumentalnog roka takođe doprineli otkrivanju njenog istovremeno krhkog i snažnog glasa.

Regrutujući Red Sparowes bubnjara Dejva Kliforda (Dave Clifford) snimili su mini album “Kitsune” (2012), ali je tek punopravno članstvo bubnjara Endrjua Klinka krajem 2012. godine donelo konačnu komponentu (često epskom) postpank-stoner rok zvuku Meridžiz.

Bend je kraj 2014. godine proveo završavajući rad na albumu prvencu “Salome“, vanvremenskom monolitu od devet pesama. Prodorne, samouverene i slikovite kompozicije “Salome” zvuk su fokusiranog benda. Nigde taj fokus nije očigledniji nego na otvarajućoj pesmi “The Liar“, gde Randl ne okleva da isporuči rif koji poput crva opseda i i prodire u uši. Njen dahtav glas odmah privlači znatiželju: možda nije jasno šta govori,ali nesumnjivo ima neštu u načinu na koji to kaže. Druga stvar “Skin” je možda još zaraznija, do tačke do koje plima osećanja postaje neizbežna. Njen nezaboravan refren je jedan od najupečatljivijih trenutaka albuma. Dok kotrljajuća hitnost “Southern Eye” komotno može stati na album ”Heaven Up Here” kultnih Echo and the Bunnymen, na drugim mestima Meridžiz se poigravaju sa pop pristupom pre nego što će se obrušiti u strmoglavu buku. Centralna stvar albuma je naslovna “Salome” u kojoj emotivno ranjiv glas Randl slika potezima Kate Bush i Sinead O’Connor. Na “Salome” Meridžiz su upotpunosti prigrlili umetnost pravljenja vanvremenskih pesama sa zastrašujuće epskim ishodom.

https://www.facebook.com/MarriagesBand/timeline