Површински облици рељефа који настају
крашком ерозијом су: шкрапе, вртаче, увале и крашка поља.
Шкрапе су уске бразде које настају на
голим и стрмим кречњачким површинама.
Спајањем више вртача настају увале- издужена удубљења.
Шкрапе
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/c/c5/Skrape.jpg/120px-Skrape.jpg)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/c/c5/Skrape.jpg/120px-Skrape.jpg)
Удубљења која настају проширивањем пукотина кроз које вода понире називају се вртаче. То су најбројнији и најчешћи површински облици крашке ерозије.
Вртаче у Лелићком красу
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/78/Vrtace_u_lelickom_krasu.jpg)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/78/Vrtace_u_lelickom_krasu.jpg)
Спајањем више вртача настају увале- издужена удубљења.
Крашка увала Бусовата на Бељаници
(http://www.freebiking.org/Atlas/SI/Trekovi/images/Zagubica-Beljanica_3.jpg)
Крашка поља су велика затворена удубљења у кречњачким пределима. Стране крашког поља су обично стрме, а дно је заравњено и прекривено нераствореним седиментима. Крашки предели оскудевају плодним земљиштем, па крашка поља имају велики значај за пољопривреду.
Гламочко поље у БиХ
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Glamocko_polje_1.JPG/120px-Glamocko_polje_1.JPG)
(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/24/Glamocko_polje_1.JPG/120px-Glamocko_polje_1.JPG)