Zlatni bor se iz prirode preselio u naselja

Zlatibor. – Kakav je onaj „divlji Zlatibor”, suroviji deo blagotvorne planine, dobro zna Žarko Pantović. Prokrstario ga je uzduž i popreko radeći dve decenije u JP „Srbijašume”, u Šumskoj upravi Zlatibora. Teren i udaljeni predeli su mu posao, priroda, stalni izazov, a ta kombinacija je, kako kaže, iskra iz koje proizilazi zadovoljstvo. Otuda i njegov zanimljiv profil na „Instagramu” pod nazivom „Divlji Zlatibor”.

– U mojoj realnosti oživljava stara pouka: radi posao koji voliš i nećeš raditi nijedan dan u životu – veli ovaj Zlatiborac, zadovoljan svojim životnim pozivom. Njegova radna obaveza je da prati nedozvoljene aktivnosti u prirodi i vodi računa o očuvanju prirodnih vrednosti. A toga što vredi u izobilju je na području Parka prirode „Zlatibor”.

Ovaj čovek planine kaže da je gotovo svaki njen pedalj upoznao. Ali nije sve ovde dostupno: mada se Zlatibor doživljava kao pitom predeo, postoje delovi koji zbog nepristupačnosti još nisu dovoljno istraženi.

– Zlatibor je područje jedinstvenih vrednosti, pejzaža, pašnjaka, stoletnih borova... Deo najlepši za mene je kanjon potoka Krvavac, u selu Stublo, gde se može sresti prilično zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Na ovoj planini raste oko 1.150 vrsta biljaka: od lekovitih izdvajam travu ivu, majčinu dušicu, hajdučku travu i lincuru, od šumskog voća divlju kupinu, borovnicu, divlju jagodu i brekinju. Što se gljiva tiče, u ovom periodu tu su vrganji, sunčanica, rujnica, livadski šampinjon – navodi naš sagovornik.

Stablo zlatnog bora, raslo podalje od puteva i pogleda, od davnina je simbol Zlatibora. Ima li ga još ovde u prirodnom staništu, pitamo Žarka:

– Poslednje stablo zlatnog bora, na obroncima Murtenice u selu Negbina, stradalo je pod teretom snega i naletima vetra. Tako da sada postoje samo kalemi ovog četinara koji se mogu naći u naseljenim mestima, ali u prirodnom staništu više ne. Na primer, u bližoj okolini ima kalemljenog zlatnog bora ispred zdanja Turističke organizacije na Zlatiboru, kao i pred bibliotekom u Čajetini. Ljudi često prolaze pored njih, na oku su im, a oni toga nisu ni svesni – odgovara ovaj prirodnjak, opisujući i raznovrsni svet divljači u Parku prirode „Zlatibor”:

– Ovde obitavaju 154 vrste ptica, kao i retki sisari. Krećući se po šumama Zlatibora imao sam priliku da vidim vuka, medveda, vidru, kunu, jazavca, divlju mačku... Odnedavno je ovo područje bogatije i jelenima, zahvaljujući obavljenoj reintrodukciji. Neretko me ljudi pitaju o medvedima na Zlatiboru. Objasnim da ih ima od 10 do 15 čija je ovde prolazna stanica, njihov monitoring vršimo u saradnji sa Biološkim fakultetom iz Beograda i Lovačkim udruženjem iz Čajetine. Do sada smo obeležili dva medveda, sa čijih ogrlica dobijamo podatke o njihovom kretanju i načinu života.

Žarku je, kao i očuvana priroda, na srcu i fotografija. Aparatom beleži upečatljive predele i retke prizore Zlatibora u svim godišnjim dobima, njegov instagram profil prava je riznica takvih foto-zapisa. A za mnoge posetioce „zlatne planine” ima savet kako da uživaju u ovoj lepoti:

– U okviru Parka prirode „Zlatibor”, 20 je markiranih planinskih staza čiji se elektronski prikazi (tzv. trekovi) mogu naći na sajtu Planinarskog saveza Srbije. Staze su lake i srednje teške kategorije, svima manje-više pristupačne. Vredi ovuda proći, nenarušenu prirodu doživeti – kazuje nam poznavalac „divljeg Zlatibora”.