Бачка :

Плодна војвођанска равница обезбеђивала је не само  житарице, него је обилато пружала и сировину  за израду људске одеће.

Мушку одећу током 19. века лети и зими чинила је платнена одећа беле боје која је ношена  до самог тела, а то су тако карактеристичне широке платнене гаће и кошуља. Уз њих у неким селима северне Бачке и северном и средњем Банату ношене су беле плисиране сукње. Преко беле одеће мушкарци су носили штофани црни прслук или прслук од свиле и сомота. У пролеће и јесен ношени су горњи сукнени капути звани дороц и кабаница. Већ у  другој половини 19.  века народну мушку ношњу допуњавају кратки део испод бедара, капути такозвани рекла , бена, бекеш, јанкел.

Основни делови женске ношње су скуте и кошуља који су ношени до тела. Поред скута жене су носиле још по једну доњу сукњу коју су у  неким селима звали сукњерац. Преко сукњерца је ношена горња сукња од домаћих тканина а за свечане прилике и од куповног фабричког материјала. Сукње су у прошлости биле дуге до чланака.


Преко кошуље ношен је прслук, јелек шивен од сомота или свиле обично тамнијих боја најчешће украшаван златном чипком и златовезом.
Преко сукње ношена је кецеља обично од исте тканине и на исти начин украшена као прслук. Као украс, а и знак богатства, девојке  су око врата носиле сеферине – ниске дуката.

Карактеристична женска, девојачка обућа биле су беле чарапе, шарене папуче, као и ципеле. За сваки дан су ношене штрикане зепе, натикаче или чарапци. На посао су ношени опанци од коже а касније и од вуне. Зими су ношене папуче са дрвеним ђоном, цокуле или кломпе.
Већ током половине 19. века ношња је скроз изједначена са грађанским кројем тог времена, а постојеће разлике биле су само у појединим детаљима одевања.

Више о ношњама прочитајте у одељку КУД И ПРИЈАТЕЉИ.