Japanska reč kendo (ken-剣- znači mač, a do-道 znači put) u prevodu znači put mača. Kendo je jedna od najstarijih i najcenjenih japanskih borilačkih veština.  Ova veština je evoluirala pod jakim uticajem Zen Budizma, iz preko 2000 godina duge tradicije japanskog mačevanja.  Danas kendo spaja vrednosti viteštva starih vremena sa vrednostima modernog čoveka i jedna je od retkih veština koja je u sebi zadržala izvorni duh japanskih borilačkih veština.

Moderne kendo tehnike se sastoje od zaseka i uboda, a napadi se vrše isključivo prema bodovnim zonama, na rukama, glavi i telu. Umesto pravim mačevima, kendo se vežba mačevima od bambusa-shinai. Bodovne zone su pokrivene zaštitnom opremom koja je napravljena po uzoru na samurajske oklope. Ova oprema omogućava borcima da se u potpunosti prepuste treningu i izvode tehnike punom snagom bez straha od povrede.
Za razliku od ostalih borilačkih veština i sportova, kendo trening je veoma bučan. To je zato što kendoke koriste kiai (glasan uzvik), kako bi izrazili svoj borbeni duh dok napadaju. Uz to kendoke izvode i fumikomi-ashi, odnosno snažan udarac nogom o podlogu koji se izvodi istovremeno sa zasekom.
Kendoke se kreću specifičnim klizećim korakom po glatkim podovima dojo-a (sale za treniranje) i uglavnom treniraju u parovima.  Osnove, kao što su:  gard, uzmah, zasek i osnovne tehnike se uče individualnim vežbanjem koje nadgleda instruktor.
Osim vežbanja kendoa u oklopima, veoma važan aspekat ove veštine čine i kendo kate, tj. niz unapred dogovorenih tehnika koje dva partnera izvode mačevima od punog drveta ili čelika.

Cilj kendoa nije samo razvijanje fizičkih sposobnosti neophodnih za mačevanje, već takođe i razvijanje moralnih i duhovnih vrednosti koje možemo preneti na svakodnevni život. 

Danas milioni ljudi širom sveta vežbaju kendo. Regionalna, državna i međunarodna takmičenja se održavaju po celom svetu. Ovako veliki broj turnira je doneo mnogo formata takmičenja po svetu: individualna, timska, juniorska, muška, ženska, mešovita takmičenja, itd. Kendo se trenira u školama, univerzitetima, na radnim mestima, policijskim stanicama, kao i u tradicionalnim kendo dojo-ima.