Ne prihvatamo asimilaciju po bugarskom diktatu

Severna Makedonija je na putu evropskih integracija još jednom suočena sa golemom preprekom. Francuski predlog o rešenju bilateralnog spora između Bugarske i RSM nudi spuštanje bugarske rampe za ulazak RSM u evropsku porodicu, ali se oko cene koju država treba da plati ne slažu vlast i opozicija. Dok se vlast zalaže za potpisivanje ovog evropskog dokumenta, uveravajući narod da nema bojazni od bugarizacije, opozicija se argumentovano i uz podršku mnogobrojnih građana protivi ovom „bugarskom diktatu”. O novom iskušenju pred kojim se našla Severna Makedonija na putu evrointegracija specijalno za „Politiku” govori Hristijan Mickoski, lider najveće opozicione partije u Severnoj Makedoniji.

Stav partije VMRO–DPMNE o neprihvatanju francuskog predloga za rešenje bugarsko-makedonskog spora podržao je veliki broj građana na svakodnevnim protestima u Skoplju i širom države, MANU, ali i pojedini članovi vladajuće koalicije. U čemu je najveći problem ovog francuskog rešenja?

Opštenarodni masovni protesti u Makedoniji dobijaju podršku ne samo od VMRO–DPMNE već i od intelektualaca, eksperata za evrointegrativna pitanja, ali i podržavalaca vladajuće partije, koji smatraju da ovaj predlog ne nudi početak makedonskih evrointegracija, već, naprotiv, otvara beskonačne pregovore ili asimilaciju prema bugarskom diktatu. U Bugarskoj likuju da ovaj predlog sadrži sve njihove zahteve, koji su izuzetno nepovoljni za Makedoniju i naginju ka negiranju makedonskog identiteta, jezika i istorije. Ako pogledamo okvir pregovora koji se nudi Makedoniji, videćete da se razlikuje od pregovaračkog okvira koji je dat bilo kojoj zemlji koja je bila kandidat za članstvo. Unet je bilateralni problem kao deo pregovora, a rešenje je moguće samo uz prihvatanje bugarskog diktata. Drugi presedan je početak suštinskih pregovora i otvaranje poglavlja nakon što Makedonija promeni svoj ustav. Ovde ponovo imamo ucenu, ultimatum, diktat. Ako se ovom sadržaju doda i jednostrana deklaracija Bugarske kojom se direktno negira posebnost makedonskog jezika i notira se da je on bugarski dijalekat – očigledno je u kakvoj se poziciji nalazi Makedonija, koja nema nikakvih garancija od EU o evropskoj perspektivi. Posle svih golgota koje je prošao, makedonski narod ne može da bude saglasan sa ovim predlogom.

Nakon sastanka s premijerom Kovačevskim izjavili ste kako niste upoznati sa sadržajem nekih dokumenata koje predlaže EU za rešenje bilateralnog spora sa Bugarskom. Zbog čega se ovaj proces vodi netransparentno?

Građani, kao i VMRO–DPMNE, bili su izmanipulisani od strane vlade da je neki predlog odbijen, da bi se posle ispostavilo da je isti takav predlog, s neznatnim, kozmetičkim izmenama, prihvaćen. Javnost nikada nije videla šta je odbijeno, te ne može ni da zna šta je modifikovano. Pod pritiskom javnosti, vlada je dozvolila uvid u dva od tri dokumenta koja su deo ovog paketa s nametnutim rešenjem. Dosad niko od makedonske javnosti, Sobranja, eksperata, opozicije, pa čak ni manjih koalicionih partnera SDSM, nije zvanično video šta sadrži treći dokument, nazvan „Protokol”, a on je ključan. To je dokument koji će diktirati pregovore i koji će dati dodatni legalni okvir bugarskim zahtevima. Njega treba da potpišu vlade Bugarske i Makedonije i u njemu će biti sadržani praktično svi bugarski zahtevi. To će, recimo, podrazumevati izmenu udžbenika u delu o istorijskim ličnostima i dešavanjima u Makedoniji. Ukoliko se Komisija o istorijskim pitanjima između dveju zemalja iz bilo kog razloga ne usaglasi da u roku izmeni neku tablu ispred spomenika ili neku stranicu udžbenika, onda će to biti argument da Bugarska postavi novi veto.

Nacionalne interese stavili ste iznad partijskih ciljeva, ponudivši premijeru Kovačevskom odustajanje od vanrednih parlamentarnih izbora ukoliko vlada odbije ovaj francuski predlog. Makron je izjavio da je budućnost zemlje „u rukama Severnomakedonaca”. Smatrate li da je, ipak, Severna Makedonija priterana uza zid i uslovljena kao što je bila i Prespanskim dogovorom, koji joj je garantovao ulaz u evropsku porodicu, ali je sapletena o evropsko licemerstvo?

Ista ova vlada, tada sa Zaevim na čelu, obećavala je da je Prespanski dogovor zadnji ustupak iz nacionalnog interesa koji pravi Makedonija, da se zatvara i poslednje otvoreno političko pitanje sa susedima. Četiri godine nakon toga mi smo još dalje od EU, na raskrsnici beskonačnih pregovora i asimilacije po diktatu. Poniženja su postala naša svakodnevica. Zbog ove vlasti nas oslovljavaju pogrdnim nazivom „Severnomakedonci”, osporava nam se jezik...  

Zbog toga VMRO–DPMNE, kao odgovorna partija – iako je stanje u zemlji sa ekonomskog, energetskog i socijalnog aspekta katastrofalno – predlaže vladajućoj SDSM da odbije francuski predlog, a mi ćemo se odreći zahteva za brze prevremene izbore. Mi čak nudimo besplatnu ekspertsku pomoć svih naših kapaciteta – samo da ne priređuju novo poniženje. Nažalost, Kovačevski i SDSM to odbijaju.

Da li bugarski napadi na identitet makedonskog naroda mogu ugroziti teritorijalni integritet države na novoj geopolitičkoj karti sveta?

Bugarski napadi na makedonski identitet traju više od jednog veka, ali oni neće uspeti u svojim namerama ako im to ne dozvolimo. Vlada RSM ističe da Makedoniji preti destabilizacija ako ne prihvatimo ovaj predlog. Ministar spoljnih poslova Bujar Osmani javno je zapretio međuetničkim tenzijama, a Kovačevski se nadovezao pretnjom o destabilizaciji. Znate li koji je bio odgovor na ovo od strane naroda? Još masovniji i motivisaniji protesti. Brojnost građana na ulicama jasna je slika stepena gneva zbog ponižavajućih postupaka vlasti. Pre dva-tri dana, na jednom od protesta, sâm narod je otkrio provokatore, skinuo im je maske s lica i sprečio ih da naprave incident. To govori o svesti i odlučnosti naroda da brani državne interese.

Severna Makedonija je u veoma nezavidnoj poziciji, a rasplet, uprkos obećanjima EU, nije na vidiku. Češka, kao predsedavajuća, proširenje EU zapadnim Balkanom nije ni svrstala u prioritete. Kao članica NATO-a, RSM je suprotstavljena Rusiji u okviru ukrajinske krize. S druge strane, članica je inicijative „Otvoreni Balkan”, koju podržavaju sukobljene strane – Rusija i SAD. Kako odigrati pametno u ovakvim okolnostima?

Makedonija ima svoje ciljeve i mora čvrsto i odlučno da stoji iza svojih interesa. Mi smo kandidat za članstvo u EU već 17 godina i moramo da radimo na tome da dostojanstveno dobijemo taj datum ulaska u EU. Istovremeno moramo da napravimo domaću reformu u oblastima u kojima je ova vlast podbacila. Članstvo u EU nije samo formalan cilj. Cilj je da se izgradi prosperitetna i ekonomski jaka država koja garantuje bolju budućnost svojim građanima. Svaka zemlja ima svoje interese i bira svoje pozicije u međunarodnim odnosima. Mi smo odabrali svoj cilj i čvrsto stojimo iza opredeljenja da budemo dostojanstvena država koja će omogućiti blagostanje svom narodu.

Da li je jačanje „Otvorenog Balkana” najbolja prilika za perspektivni put Severne Makedonije i ulazak u EU, i to bez prihvatanja francuskog predloga?

„Otvoreni Balkan” je inicijativa koju podržavamo, ali ona ne sme da bude alternativa EU. Reforme balkanskih zemalja su nasušne i treba da se nastave bez obzira na to da li su rezultat neke regionalne saradnje ili se sprovode od strane svake zemlje posebno. Ja verujem u ideju ujedinjenog Balkana u ujedinjenoj Evropi. Živim za Šumanovu ideju, kojoj ne smemo da dozvolimo da izbledi. Moj san je da deo evropske porodice budu ponosni i dostojanstveni Makedonci i boriću se da taj san postane java. Verujem u evropske vrednosti i principe i ubeđen sam da, ako radimo posvećeno, možemo da ostvarimo svoje ciljeve.