Može li se Demokratska stranka (DS), nekada vladajuća, odnosno vodeća antimiloševićevska i proevropska partija, obnoviti pa i preuzeti ponovo ulogu stožera opozicije u današnjoj Srbiji?
To pitanje je aktualizovano uoči predstojećih beogradskih izbora (4. mart) na koje opozicione snage, koje većinom čine partije nastale cepanjem DS, izlaze razjedinjene. Mesec i po dana uoči izbora, lansirana je inicijativa o obnovi DS.
Boris Tadić, bivši predsednik Demokratske stranke i predsednik Srbije od 2008. do 2012. godine, te sadašnji čelnik Socijaldemokratske stranke (nastale 2014. godine) objavio je da se pridružuje svojoj bivšoj partiji na beogradskim izborima, nakon što je to učinila Nova stranka Zorana Živkovića, takođe bivšeg visokog funkcionera DS-a i premijera Srbije posle ubistva Zorana Đinđića marta 2003. godine. Tadić je pozvao sve one koji su iz te stranke izašli da joj se vrate i učestvuju nakon izbora u njenoj obnovi.
O obnovi DS Tadić je, kako tvrdi, razgovarao sa Draganom Šutanovcem (sadašnjim predsednidkom DS-a i njenim kandidatom za gradonačelnika Beograda) i sa Draganom Đilasom (bivšim gradonačelnikom glavnog grada Srbije i bivšim predsednikom DS-a, odnosno aktuelnim nezavisnim kandidatom za beogradske izbore koga podržava Pokret slobodnih građana Saša Janković, kao i Narodna partija Vuka Jeremića, stranka koja nastala nakon što njen lider izbačen iz DS-a u vreme kada je bio predsednik Skupštine UN-a).
Srđan Bogosavljević iz agencije Ipsos Stratedžik Marketing kaže da Demokratska stranka može da se ponovo konsoliduje jer je ona jedna od retkih politički profilisanih partija na srpskoj političkoj sceni. Prošla je velike lomove, ali je i preživela odlazak mnogih lidera.
“Podaci govore da DS opstaje i da je jedna od retkih stranaka koja ima jasan politički profil. Većina stranaka koje se sada pojavljuju i popunjavaju prostor stvoren neaktivnošću i povlačenjem DS-a, uglavnom su protiv nečega. Ne iskazuju tačno šta hoće. Za DS je sasvim jasno na kojim je političkim pozicijama i mislim da je dobro za politički život Srbije da ona ponovo ojača”, navodi Bogosavljević.
Oni su imali šta da pokažu i pokazali suJovo Bakić
Sociologa Jovu Bakića je inicijativa Borisa Tadića iznenadila. On, za razliku od Bogosavljevića, smatra da je Demokratska stranka istrošena opcija.
“Oni su imali šta da pokažu i pokazali su. I ta cepanja su vrlo rečita. I sad, kao, mi treba jako da se razveselimo što će oni ponovo da se ujedine! Pa, hajte, molim vas!”
Bakić smatra da su ovu političku opciju potrošena od strane samih demokrata. Pri čemu, smatra Bakić, u stranci ima izvrsnih ljudi ali oni nisu na čelu stranke, niti na čelu stranaka koje su se odvojile.
Inicijativa o ponovnom ujedinjenju bila bi pozdravljena od mnogih ljudi u stranci, smatra jedan od osnivača DS-a Dragoljub Mićunović.
“Ta ideja je popularna, ali nije dovoljna. Ti sastanci (partijskih lidera prim. red.) podsećaju me na sastanke onih bivših predsednika republika u Jugoslaviji koji su se sastajali da sačuvaju Jugoslaviju. Radi ujedinjenja i stvaranja jedne ozbiljne Demokratske stranke, potrebno je da ta inicijativa ne dolazi samo od bivših funkcionera, već da dolazi iz dubine stranke. Jer se veliki broj ljudi pasivizirao i prestao da glasa ili da se aktivnije angažuje zbog stalnog drobljenja DS”, kaže Mićunović za RSE.
DS nije sasvim urušena, podvlači Srđan Bogosavljević, jer ona jedina ima sačuvanu infrastrukturu.
“To je pokazala kada je u izborima za druge trčala. Na primer, za Sašu Jankovića je skupila potpise (tokom Jankovićeve kandidature za predsednika Srbije aprila 2017. prim.aut.), na lokalnim izborima je jedina imala kapacitete da kontroliše izbore…”
Tačno je da DS ima infrastrukturu, ali su gangrenozni procesi toliko uznapredovali, kaže Jovo Bakić koji ne vidi više u njoj nikakvu vitalnost.
”I Srpska napredna stranka (stranka predsednika države Aleksandra Vučića prim.aut.) ima odličnu infrastrukturu, pa da li je to dobra stranka?”, pita se Bakić i odgovara odrečno: “To je kancer!”
DS ima budućnost, jer je to partija, ona ima proevropski, demokratski program koju su prisvojile danas mnoge partije. DS je brend koji se može sačuvati, kaže Dragoljub Mićunović i predlaže da se sazove jedna velika skupština, ne samo funkcionera, nego najkvalitenijih ljudi koji su odavno napustili, ne samo stranku, nego i politiku, da se okupe kako bi izgradilistranku na novim, zdravim temeljima.
”Verovatno bi jačanje DS bilo lakše sa nekim novim licima, uz podršku starih, a ne na čelu sa starim. Ali sve što znamo o toj stranci govori da ona ima unutrašnji potencijal da se obnovi“, uveren je Bogosavljević.
Dijagnoza Jove Bakića je drugačija. Po njemu je čitavo srpsko društvo, a ne samo DS, zahvatila teška bolest koja traži dugotrajno lečenje.
“Čitav politički sistem i sve političke stranke su bazirane na patronažno klijentelističkom odnosu. I u tom smislu je to zloćudni kancer koji ubija ovo društvo. Jedino u šta možemo da se uzdamo su građanski pokreti, ali to je još uvek vrlo slaba nada”, zaključuje Bakić.
Podsetimo, Demokratska stranka je formirana 1990. godine baštineći istoimenu stranku koja je postojala od 1919. do 1946. godine.
Vrlo brzo je iz te partije počinje odlazak visokopozicioniranih članova. Tako je najpre nastala Srpska liberalna partija bivših demokrata Nikole Miloševića i Koste Čavoškog, pa Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice.
Ipak, DS na čelu sa Zoranom Đinđićem bila je ključni igrač u petooktobarskoj smeni Slobodana Miloševića i reformskom usmeravanju postmiloševićevske Srbije. Nakon atentata na Zorana Đinđića 2003. godine počinje novi talas osipanja Demokratske stranke.
Odlazi Čedomir Jovanović i formira Liberalno-demokarstku stranku, zatim Zoran Živković koji nakon nekoliko godina stvara Novu stranku. Posle poraza na izborima 2012. godine od stranke se oprašta Boris Tadić i formira ubrzo Socijaldemokratsku stranku. Takođe, poznato partijsko lice Borko Stefanović osniva Levicu Srbije koja je vrlo brzo doživela debakl na izborima za Skupštinu Srbije aprila 2016. godine.
Neslavno se od partije oprostio jula 2016. godine i naredni njen predsednik Dragan Đilas ali ne formira svoju partiju, kao ni njegov naslednik Bojan Pajtić koji je smenjen sa mesta predsednika partije septembra 2016. Prošle godine formirana je i najmlađa partija koju je osnovao jedan bivši član DS-a, Narodna stranka Vuka Jeremića.
Posle svega, od najjače stranke, DS je na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. godine bila gotovo na ivici cenzusa sa 6,40 odsto osvojenih glasova.
Facebook Forum