5. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
5. април (05.04) је 95. дан у години по грегоријанском календару (96. у преступној години). До краја године има још 270 дана.
Догађаји[уреди]
април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 |
- 1242. — У бици на залеђеном Чудском језеру, Руси под командом новгородског кнеза Александра Невског су поразили тевтонске витезове, спречивши их да окупирају северозападне области Русије.
- 1566. — Конвент племића у Хабзбуршкој Низоземској је предало гувернеру Маргарети од Парме петицију којом је тражено да се суспендује Шпанска инквизиција у Низоземској.
- 1722. — Холандски истраживач Јакоб Рогевен је постао први Европљанин који се искрцао на Ускршње острво.
- 1818. — У бици код Маипуа чилеанске и аргентинске трупе поразиле шпанску војску, чиме је обезбеђена независност Чилеа.
- 1841. — У нишком, лесковачком, пиротском и врањском крају избила буна против Турака, позната као "Милојева и Срндакова буна", коју су предводили Милоје Јовановић и Никола Срндак. После борби код Прве Кутине и Горњег Матејевца, 23. априла 1841, Турци у крви угушили буну, многа села спалили, а Јовановића погубили.
- 1881. — Велика Британија у Преторији закључила мировни уговор с Бурима и признала независност јужноафричке републике Трансвал.
- 1887. — Краљ Милан Обреновић наименовао првих 16 чланова Српске краљевске академије основане 1. новембра 1886. Први председник био Јосиф Панчић, а секретар Јован Жујовић. Од 1888. академици сами бирали сталне и дописне чланове.
- 1879. — Чиле је објавио рат Боливији и Перуу, чиме је отпочео Пацифички рат.
- 1902. — На стадиону „Иброкс парк“ у Глазгову погинуло 20, а повређено најмање 200 људи када се срушила трибина током фудбалске утакмице Шкотске и Енглеске.
- 1944. — Савезници по трећи пут бомбардовали Ниш. [1]
- 1945. — Председник привремене владе Југославије Јосип Броз Тито у Москви потписао уговор о пријатељству и узајамној помоћи и послератној сарадњи Совјетског Савеза и Југославије.
- 1951. — Суд у Њујорку осудио на смрт Џулијуса и Етел Розенберг због шпијунаже у корист Совјетског Савеза.
- 1954. — Елвис Пресли снима свој дебитантски сингл That's All Right
- 1955. — Премијер Велике Британије Винстон Черчил поднео оставку, окончавши дугу политичку каријеру која је, уз успоне и падове трајала од почетка XX века. На положају премијера и лидера Конзервативне странке наследио га шеф дипломатије Ентони Идн.
- 1964. — У лондонском метроу пуштени су у вожњу први возови без возача
- 1971. — Прорадио вулкан Етна у Италији
- 1974. — Отворен Светски трговински центар у Њујорку, који је са 110 спратова у том моменту био највиша зграда на свету.
- 1989. — Влада Пољске легализовала опозициони раднички синдикат „Солидарност“. Основан 1980. као независни синдикат, „Солидарност“ убрзо прерастао у масовнаидруштвено-политички покрет са око 10 милиона следбеника.
- 1992. — Грађани Сарајева, у жељи да спрече даље националне сукобе, опколили зграду Скупштине БиХ, захтевајући формирање владе националног спаса. На њих пуцали снајпери из оближњих солитера. Погинуло осам, повређено 50 демонстраната.
- 1999. —
- У ваздушним ударима НАТО-а на Југославију погођен центар Алексинца. Погинуло 17 цивила.
- Либија предала два своја држављанина оптужена за рушење путничког авиона у 1988. изнад Локберија, у Шкотској, када је погинуло 270 путника. Уједињене нације суспендовале санкције против Либије уведене 15. априла 1992.
- 2002. — Председник САД Џорџ Буш позвао Израел да се повуче са палестинских територија и најавио нову мировну мисију на Блиском истоку.
Рођења[уреди]
- 1588. — Томас Хобс, енглески филозоф († 1642.)
- 1814. — Јосиф Панчић, научник, ботаничар и први председник Српске академије наука († 1888.)
- 1857. — Александар I Батенберг, кнез Бугарске († 1893.)
- 1900. — Спенсер Трејси, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а. († 1967.)
- 1908. —
- Херберт фон Карајан, аустријски диригент († 1989.)
- Бети Дејвис је била америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица. († 1967.)
- 1916. — Грегори Пек, амерички филмски глумац, добитник "Оскар"-а. († 2003.)
- 1932. — Бора Ћосић, књижевник.
- 1950. —
- Агнета Фелтског, шведска музичарка АББА.
- Предраг Манојловић, српски глумац.
- 1976. — Фернандо Моријентес, шпански фудбалер.
- 1978. — Стивен Џексон или Стефен Џексон, амерички кошаркаш.
- 1979. — Тимо Хилдебранд, немачки фудбалер.
- 1980. — Марио Касун, хрватски кошаркаш.
- 1980. — Јорис Матијсен, холандски фудбалер.
- 1982. — Томас Хицлшпергер, немачки фудбалер.
- 1984. — Дејан Келхар, словеначки фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1794. — Жорж Дантон, француски револуционар (* 1759.)
- 1865. — Корнелије Станковић, српски композитор, пијаниста и хоровођа (* 1831.)
- 1958. — Исидора Секулић, српска књижевница. (* 1877.)
- 1923. — Џорџ Херберт, 5. гроф од Карнарвона, енглески египтолог и археолог. (* 1866.)
- 1975. — Чанг Кај Шек, кинески генерал и политичар (* 1887.)
- 1976. — Хауард Хјуз, амерички филмски продуцент, авијатичар и конструктор летилица. (* 1905.)
- 1994. — Курт Кобејн, певач групе Нирвана (* 1967.)
- 1997. — Ален Гинзберг, амерички писац (* 1926.)
- 2005. — Сол Белоу (Соломон Белоуз), амерички књижевник, нобеловац.(* 1915.)
- 2008. — Чарлтон Хестон (Џон Чарлс Картер), амерички филмски глумац. (* 1924.)
Празници и дани сећања[уреди]
Референце[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
|