Норвешка
Координате: 58°-71° СГ Ш, 4°-31° ИГД
| Краљевина Норвешка Kongeriket Noreg |
||
|---|---|---|
| Крилатица: Alt for Norge (Све за Норвешку) |
||
| Химна Ja, vi elsker dette landet |
||
.svg) |
||
| Главни град | Осло |
|
| Службени језик | норвешки ¹ | |
| Облик државе | Уставна монархија | |
| — Краљ | Харалд V | |
| — Премијер | Ерна Солберг | |
| Стварање | 17. мај 1814. | |
| — Независност | Из уније са Шведском | |
| — Објављена | 7. јун 1905. | |
| — Призната | 26. октобар 1905. | |
| Површина | ||
| — укупно | 385.252 km² (61 ²) | |
| — вода (%) | 6 | |
| Становништво | ||
| — 2014. | 5.124.383 [1] (118) | |
| — 2011. | 4.965.200 | |
| — густина | 12,5/km² (211) | |
| БДП / ПКМ | ≈ 2010 | |
| — укупно | $255.285 милијарди (42) | |
| — по глави становника | 52.012 (2) | |
| ПХР (2010) |  0,938 (1) — веома висок |
|
| Валута | Круна ² | |
| — код валуте | NOK |
|
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) | |
| Интернет домен | .no ³ | |
| Позивни број | +47 |
|
| 1Званични језик је Норвешки Бокмал и Њоркс. Додатни Сами је ко-званилни у шест општина и фински у једној општини. 2 Са Свалбардом и Јан Мајеном 3Два додатна интернет домена, али се не користе: .sj за Свалбард и Јан Мајен; .bv за Буве острво |
||
Норвешка (нор. Norge или Noreg), или службено Краљевина Норвешка (нор. Kongeriket Norge или Kongeriket Noreg) је нордијска земља на западном делу Скандинавског полуострва северне Европе [2]. Граничи се са Шведском, Финском и Русијом. Дугачка норвешка обала дуж северног Атлантика је позната по фјордовима. Норвешка има издужен облик. Норвешкој припадају и арктичке острвске територије Свалбард и Јан Мајен. Норвешки суверенитет над Свалбардом је базиран на Свалдбардском споразуму, али се ово не односи и на Јан Мајен. Острво Буве у јужном Атлантику и Острво Петра I у јужном Пацифику су спољашње зависне територије, али нису делови краљевства. Осим тога, Норвешка полаже претензије и на Земљу краљице Мод на Антарктику.
Историја[уреди]
| За више информација погледајте чланак Историја Норвешке. |
Викинзи су два века пљачкали и палили Европу док нису прихватили хришћанство за време владавине Улава Тругвасона. Промене у краљевини трајале су као процес још неколико векова.
Норвешка је 1397. године ушла у Калмарску унију са Данском и у том савезу остала следећих 400 година. 1814. Норвежани су се одвојили од Данске и донели свој устав. Швеђани су тада окупирали Норвешку војном силом, али су ипак допустили да Норвешка задржи свој устав под условом да остане у унији под шведском круном. Национални осећаји бујали су у 19. веку и национални романтизам достигао је врхунац 1905. године кад је Норвешка мирним путем, референдумом изборила независност. Иако је била неутрална током Првог светског рата, ипак је претрпела знатне губитке у морнарици и незапамћену привредну штету. Норвешка је јавно прогласила неутралност на самом почетку Другог светског рата, али је Нацистичка Немачка окупирала пуних пет година.
Политику неутралности напустила је 1949. године и приступила НАТО савезу. Откриће нафте и гаса раних 60-их година у норвешким територијалним водама потпуно је променило економску слику земље која је дотада била најсиромашнија скандинавска земља и спадала је у мање развијене земље Европе. На референдуму 1994. грађани Норвешке одбили су придруживање Европској унији. Данас им је главни задатак одржање највишег личног стандарда у Европи и планирање шта чинити кад се исцрпе резерве природних енергената. Током деведесетих, Норвешка је основала нафтни фонд са циљем да се скупи довољно средстава како би земља по нестанку нафте практично могла да живи од финансијских прихода. Вредност фонда је 2006. године премашила 200 милијарди долара.
Географија[уреди]
| За више информација погледајте чланак Географија Норвешке. |
Норвешка се такође назива и Земља хиљаду фјордова као и „Земља поларнг сунца“.
- Укупна површина: 324.220 km²
- копно: 307.860 km²
- море : 16.360 km²
- главни град:Осло
Највиши врх у Норвешкој је Галдхопиген 2.469 m. Само 2,28% тла је обрадиво. Норвешка има најнеприступачнију и најразуђенију обалу на свету. Има, што мањих, што већих 50.000 острва.
Становништво[уреди]
| За више информација погледајте чланак Демографија Норвешке. |
Насељена је са 4.574.561 становника, просечна старост им је 39,7 година. Писменост у Норвешкој је 99%. Највећи број Норвежана тј. 86% су лутерани, а од осталих протестаната и католика има око 3%, остало су неопредељени. Има два службена језика букмал (ближи данском) 86% и ниношк (ближи шведском) 19% (број је већи од 100% јер неки подједнако добро говоре оба). Највећа аутохтона национална мањина у Норвешкој су Сами (Лапонци) и има их око 20.000.
Норвешки градови са југа на север: Ставангер - Фредрикстад - Драмен - Осло (главни град) - Берген - Хамар - Флоре - Олесунд - Трондхејм - Мо и Рана - Боде - Нарвик - Харстад - Тромсе - Хамерфест - Вардо
Норвешка је подељена на 19 административних округа. Окрузи представљају први степен поделе а следе општине којих има 431. Главни град Осло је у исто време округ и општина.
Норвешки окрузи су:
Норвешка такође има и две саставне прекоморске територије, Јан Мајен и Свалбард. Има такође и три Антарктичке и Субантарктичке зависне територије:острво Буве, острво Петар I и Земља краљице Мод.
Градови[уреди]
| За више информација погледајте чланак Списак градова у Норвешкој. |
 Осло  Берген  Трондхејм  Ставангер |
Поредак | Град | Округ | Број становника |  Кристијансанд  Фредерикстад  Тромсе  Драмен |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Осло | Осло и Акерсхус | 634.463 | ||
| 2 | Берген | Хордаланд | 271.949 | ||
| 3 | Трондхејм | Јужни Тренделаг | 182 035 | ||
| 4 | Ставангер | Рогаланд | 130.754 | ||
| 5 | Кристијансанд | Западни Агдер | 85.983 | ||
| 6 | Фредерикстад | Естфолд | 77.591 | ||
| 7 | Тромсе | Тромс | 71.590 | ||
| 8 | Драмен | Бускеруд | 66.214 | ||
| 9 | Боде | Нордланд | 49.731 | ||
| 10 | Олесунд | Мере ог Ромсдал | 45.747 | ||
| 11 | Сандефјорд | Вестфолд | 44.976 | ||
| 12 | Арендал | Источни Агдер | 43.841 | ||
| 13 | Ларвик | Вестфолд | 43.258 | ||
| 14 | Тенсберг | Вестфолд | 41.550 | ||
| 15 | Хавесунд | Рогаланд | 36.099 | ||
| 16 | Порсгрун | Телемарк | 35.516 | ||
| 17 | Мос | Естфолд | 31.308 | ||
| 18 | Халден | Естфолд | 30.132 | ||
| 19 | Хамар | Хедмарк | 29.520 | ||
| 20 | Лилехамер | Опланд | 27.028 | ||
| [2] |
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Национална агенција за статистику [1]
- ↑ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||
|
||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
