|
“BIĆE SKORO PROPAST SVETA
NEK PROPADNE, NIJE ŠTETA”
Kratak sadržaj
Svako selo ima svoju ludu. U Atarima, u
zabačenom seocetu vojvođanske ravnice to je nema, luda Goca. Ona
luta kroz svoj mali, prašnjavi i blatnjavi svet i život – dok je
ne presretne neki muškarac: nepoznati sezonski radnik, ili
kafedžija Joška, svejedno. Na seoskoj svadbi, svinjar Triša
uzima Gocu u zaštitu. Izbija svađa. Kafedžija Joška poteže nož,
ali seljaci ih razdvajaju. Cigani muzičari koji su na poziv
kafedžije došli u selo da sviraju na svadbama i u njegovoj
kafani, pevaju lepo i tuguju pevajući:
“Svinja
čuje moje milo dere
Svinja čuje
i za mnom tuguje.”
“Ej,
u mom selu nikad׳
blata nema,
Ej samo
sad i kad׳
kiša pada.”
Kafedžija Joška je zlopamtilo i kavgadžija. Sa
još dvojicom badavadžija on napija Trišu svinjara. Vuku ga u
crkvu i tamo nateraju sveštenika da venča ludu Gocu i Trišu.
“Ej vetar
duva, šljive opadaju,
Siromašni
jadni povazdan stradaju.
Biće skoro
propast sveta
Nek׳
propadne nije šteta.”
Kada se otreznio, Triša više neće da zna za Gocu
iako mu je ona posle godinu dana rodila sina. Pobožni Trišin
otac, crkvenjak, prihvatio je dete. A Joška i seoske badavadžije
iskaljuju svoju bedu i nesreću na Triši.
U selo, međutim, stiže nova učiteljica. Ona je
slikar amater i partijska aktiviskinja. Triša je dobio posao da
drugaricu učiteljicu prati kada nedeljom ide na slikanje. On joj
nosi štafelaj i ostali slikarski pribor.
Joška vodi svoju podmuklu i zlu igru.
“Koliki sam
još ljubio nisam
Al׳
na sreću uskoro počeću.”
U Triši koji je sve češće pijan, Joška podgreva
ideju o ljubavi sa učiteljicom Rezom. On čak govori i o novom
braku. Van sebe od alkohola Triša jedne noći ubija Rezu. A
Cigani pevaju:
“Biće skoro propast sveta
Nek propadne nije šteta.”
Trišin otac priznaje ubistvo koje nije počinio
da bi spasao sina i umire u zatvoru. Triša pada u očajanje jer
je u ataru sela pao avion poljoprivredne avijacije. Pilot se
smestio kod učiteljice Reze. Tek kada mu je avion popravljen on
priznaje drugarici učiteljici da je oženjen i da će žena doći po
njega, pa će onda zajedno da “odlete”.
Izmučeni Triša pije do besvesti. Tako pijanog
sačekuje ga banda Joške kafedžije. Prvo se surovo sprdaju sa
njim a onda ga konopcima bese na zvona seoskog zvonika. Triša se
otima pokušavajući da se oslobodi. Zvona zvone u noći a seljaci
dolaze i Trišu ubijaju od batina.
Sutradan su izbori koje je pomno spremala
drugarica učiteljica koja se u međuvremenu utešila sa mladim
seoskim milicionarom.
Na traktorima, upregnutim kolima, sa crvenim
zastavama i slikama poznatih revolucionara, selo ide masovno na
izbore, a prašnjavim seoskim putem mrtvačka kola voze Trišu na
groblje. Za kolima idu dva, tri seoska siromaha. Bosi i u krpama
oni jedini prate Trišu ne večni počinak, dok Cigani pevaju:
“Napravio
Jova kola bez točkova
Pa ih tera svaki dan
Vazdan je pijan.
Biće skoro propast sveta
Nek׳
propadne nije šteta.”
|
