У КЛИНЧУ са Марком Лештанином

 

Први у низу „НОКАУТ“ интервјуа. Разговарали смо са суоснивачем СПАК! покрета, писцем и песником, Марком Лештанином. О свему и свачему.

 

 

Креативни Магазин: Кажи нашим читаоцима које си годиште, где си рођен, где тренутно живиш, шта студираш, и чиме се све бавиш поред писања?

 

* 1986. godine sam rođen u Kraljevu, studiram medicinu, i trenutno živim u Kragujevcu – naselje Aerodrom. Pikam fudbal, čitam knjige, gledam filmove. Takođe se opijam i mnogo volim da se šalim. Da li Vi ovo prikupljate informacije za Bezbednosnu Informativnu Agenciju?

 

 

КМ: Хаха, нисмо ти ми у том фазону…него, како изгледа студирање медицине? Да ли се на медицинском факултету девојке заиста пуно туцају к`о што се прича?

 

* Studiranje medicine je za mene veoma inspirativno. Zbog Medicinskog fakulteta sam počeo da pišem angažovanu poeziju. Trudim se da kritikujem mnoge stvari koje ne valjaju. Kao što su na primer, mito i korupcija. Naravno, ne treba generalizovati stvari, ali treba skrenuti pražnju na loše ponašanje, onih koji misle da su nedodirljiv.

 

Budimo džentlmeni.

 

 

КМ: Објасни нама, лаицима, шта је то „карантин“ и како то изгледа?

 

*Karantin, to znači da kao student medicine moraš da budeš zatvoren u bolnici od ponedeljka do subote. To je jedan vid prakse na Medicinskom fakultetu. Kada si u karantinu, imaš besplatan doručak, ručak i večeru. Obično ne radiš ništa, ali zato prisustvuješ mnogim lekarskim intervencijama.

 

Karantin je takođe sjajan, zato što kada završiš sa obavezama, možeš da priključiš SONY PLAYSTATION 2 i pikaš fudbal sa kolegama, dok cirkaš pivo od dve litre, koje si kupio za 130 kinti, u marketu preko puta bolnice.

 

 

КМ: Звучи веома забавно, мора да се страобално зезате. Долазиш нам из Краљева, каква је културна сцена тамо, какво је стање, и постоји ли уопште?

 

*Kulturna scena u Kraljevu je bila na dobrom putu da se oporavi, zahvaljujući Kulturnom Centru Ribnice. U Kraljevu su, prvenstveno zaslugom Kulturnog Centra Ribnice, bile prethodnih nekoliko leta organizovane sledeće manifestacije:

Street Art Festival , JazzIbar Festival, prva opera koja je izvedena na otvorenom u Srbiji je bila na Gradskom trgu, itd.

 

SPAK! žurka se takođe dogodila u Kulturnom Centru Ribnica.

 

Nažalost ti entuzijasti su smenjeni. Na njihova mesta su postavljeni neki političari. I svega toga više neće biti u Kraljevu.

 

 

КМ: Твоји деби као аутора био је у песничким водама. Појавио си се на књижевној сцени Србије збирком песама „REMIX“ коју је 2011. године објавила београдска издавачка кућа „Либер“. По мени, та збирка се и даље добро „држи“, мада сматрам да си је потоњим радовима надмашио барем педесетоструко. Него, каква је ту била улога SS Sinistera (sekretar beogradskog Poezina, prim. КМ) који је наведен као колаборатор на самим корицама?

 

* Tako je, „Remix“ je moja prva zbirka poezije, i za sada jedina knjiga koju sam objavio. Imao sam promociju u Kraljevu i Kragujevcu, knjiga je bila i na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Zadovoljan sam kako su je ljudi prihvatili. Bilo je tu dosta pozitivnih vibracija. Knjiga sada živi svoj život, a ja joj se uvek vratim tako što pročitam neku „staru“ stvar iz „Remixa“ na SPAK! žurci.

Sada sam se posvetio više prozi i nadam se da ću se uskoro predstaviti sa novom knjigom.

 

A što se tiče saradnje između Siniše i mene, mogu reći da je Siniša bio asistent, u operaciji „REMIX“. Veoma sam zadovoljan našom saranjom i nadam se da će se i u budućnosti stvoriti uslovi da zajedno sudelujemo u nekim novim projektima.

 

КМ:  Наступао си на разним поетским журкама, акцијама, окупљањима, и сл. Каква је сцена у Београду и какво је твоје мишљење о њој?

 

*U Srbiji postoji novi talas pesnika i prozaista, koji poseduju neverovatnu energiju koja ruši sve moguće granice.

 

 

КМ: Суоснивач си Надмодернистичког покрета „СПАК!“, како се осећаш када знаш да си део историје у настајању?

 

* SPAK! je pokret koji traje već dve godine, i koji ni u jednom trenutku nije bio finansiran od strane nevladinih ili vladinih organizacija! U prvih dve godine SPAK!a, na slobodnom mikrofonu pojavilo se mnogo talentovanih autora, za koje granice u razmišljanju i stvaranju ne postoje. I zbog te dve činjenice se osećam sjajno!

 

 

КМ: Шта си све до сада написао, од прозе и од поезије, а да то још увек није објављено?

 

*Roman „Londonska magla“, za koji se nadam da će biti objavljen ove godine, u ediciji: Novo stablo/SKC Kragujevac – što mi je, moram da napomenem, posebno drago, jer u toj ediciji postoji nekoliko izvrsnih pesničkih i proznih izdanja mladih autora.

Pripovetku „Korteo“, koja je inače izvedena kao duo-drama u kultnoj Kutiji šibica u Kragujevcu. I takođe je izvedena na Aprilskim susretima u SKC-Beograd.

Tu su još i moji, nazovimo ih, eksperimenti : „Trilogija Gospodin Jerkov“, „Etička i filozofska zapitanost nad udesima i sudbinom (nemiri)“, „ Druga strana čudnog“…

 

Pišem pesme, ali zbirku još uvek nemam u planu. Za sada ih „samo“ čitam na poetskim žurkama.

 

 

КМ: Какав је твој став поводом издаваштва (издавача) данас у Србији? Има ли наде за младе и неафирмисане ауторе?

 

*Ima nade za sve one koji veruju u ono što rade, i za one koji pre svega žele da napreduju. Svako će da pronađe neki svoj put. Kvalitet mora da dođe do izražaja. Ali je potrebno i strpljenje.

 

 

КМ: Твој став о домаћим ауторима, и њиховим делима, који пуне излоге књижарских ланаца?

 

* Ne čitam takvu literaturu pa samim tim i nemam mnogo šta da kažem povodom toga.

 

 

КМ: Маша Ребић? Познајеш ли је? Каква је?

 

*Ko je to?

 

 

КМ: Који су даљи планови СПАК! екипе, везано за промоцију новог књижевног таласа?

 

*U planu je novo poetsko lumpovanje sledećeg meseca u Kragujevcu. Nadam se da će se u toku ove godine pojaviti SPAK! zbornik, sa kojim bismo posetili neke gradove u kojima do sada nismo gostovali. I još mnogo toga, ali da ne otkrivamo sve sada.

 

 

КМ: СПАК! и Џони Деп?

 

* Džoni Dep je totalno SPAK!

 

 

 

КМ: Писаћа машина или компјутерска тастатура? И зашто?

 

* Više koristim kompjutersku tastaturu iz praktičnih razloga. Ipak, sjajno se osećam kada „izmaltretiram“ pisaću mašinu! Roman „Druga strana čudnog“ sam iskucao na pisaćoj. Bio je to sjajan period stvaranja.

 

 

КМ: На чему тренутно радиш?

 

* Trenutno se priprema predstava „Ljudi iz struke“, u kojoj ću učestvovati kao glumac, i koja će biti izvedena krajem marta ove godine. Pišem i čitam. Pokušavam da napredujem kao autor.

 

 

КМ: Шта мислиш о књижевним конкурсима код нас, намештаљке – да или не?

 

* Nikada nisam bio deo nekog žirija, pa ne mogu da ti odgovorim na ovo pitanje. Verujem, ako je neko književno delo kvalitetno, da će sâmo pronaći svoj put do objavljivanja. Energiju treba usmeriti ka stvaranju, nikako ka mozganju da li je neki konkurs namešten ili nije. Uostalom, koga zabole za to?

 

 

КМ: Шта би поручио младим људима који би да се упусте у књижевно стваралаштво? Имаш ли неке савете?

 

* Čitanje knjiga, svakog dana. Evo, mogu da predložim neke pisce za koje mislim da su uticali na moje stvaranje: Džon Fante, Vilijam S. Barouz, Selindžer, Džordž Orvel, Knut Hamsun, Bukovski, Vladimir Nabokov, Mihail Bulgakov, Miodrag Bulatović, Milan Oklopdžić, Srđan Valjarević itd. U pisanju neka se igraju, odnosno neka eksperimentišu. I nikako ne treba da se opterećuju objavljivanjem rukopisa, jer će i na to doći red, kada budu sazreli kao pisci. Neka posećuju što više književnih večeri, nebitno je da li je to neki poetski klabing ili je to neka promocija knjige u nekom od Kulturnih centara. Svako novo iskustvo za njih je dragoceno.

 

 

КМ: Твоје омиљено пиће је … ?

 

*Absinth (jednom prilikom sam popio gotovo flašu absinta /u Bilabongu/, sećam se da je bilo jutro, i drvo ispred ulaza u Bilabong je stajalo naopačke; moguće je da sam pao, ne sećam se baš šta se dogodilo; a možda sam pak i halucinirao) , Zaječarsko i Jagodinsko pivo, „niskobudžetni“ viski, i naravno, rakija.

 

 

КМ: И за крај, пошто се рубрика зове по боксерском термину (НОКАУТ), имаш боксерске рукавице? Јеси ли боксовао на било који начин? Да ли би препоручио људима да се, макар рекреативно, тиме баве?

 

*Imam rukavice za sparing od dvanaest unci. Da, boksovao sam. Ništa ozbiljno. Nekih godinu dana. Lepo je kada se čovek bavi sportom.

 

Mislim, da bismo svi kolektivno trebalo da se bavimo boksovanjem političara.

 

 

КМ: Хвала на стрпљењу Марко.

 

 

(две књиге Марка Лештанина можете погледати/скинути у „Нокаут библиотеци“, odnosno,  ovde  )