Radionica iz oblasti kulturnog nasleđa: Digitalni alati u obrazovanju o nasleđu

08/10/2019

Kolarčeva zadužbina, petak, 8. novembar u 10 časova

Radionica ima za cilj prenos znanja i veština u oblasti kulturnog nasleđa, edukacije i primene digitalnih tehnologija u prezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa. Veštine i znanja se odnose na razvoj publike i multifunkcionalnog sadržaja koji čini okosnicu savremenih pristupa obrazovanju.

Uvodni segment radionice: Nasleđe na prazan stomak i na izvol’te
Uvodni deo radionice je posvećen odnosu obrazovanja i kulturnog nasleđa i otvaranju centralne teme kroz ilustrativne primere primene digitalnih alata u promociji nasleđa i učenju o nasleđu i putem nasleđa.

Praktični segment radionice: Nasleđe uz obrok i s’onu stranu interfejsa?
Drugi deo radionice se odnosi na planiranje i razvoj programa promocije/edukativnog programa o izabranom kulturnom dobru koji se zasniva na hibridnom pristupu, odnosno korišćenju digitalnih alata za komuniciranje i interpretaciju nasleđa u kombinaciji sa direktnim iskustvom.

Diskusioni segment radionice: Uravnoteženi unos nasleđa za generaciju koja raste
Treći deo radionice se pretvara u simulaciju okruglog stola na temu primene digitalnih alata u obrazovanju i promociji nasleđa, gde se polaznici izmeštaju iz svojih profesionalnih profila i preuzimaju uloge, a time i perspektivu, drugih učesnika u procesima kulturnog nasleđa i obrazovanja.

Kome je namenjenа?

Radionica je namenjena predstavnicima organizacija u kulturi, obrazovnih ustanova, učiteljima i nastavnicima u osnovnim školama, edukatorima u oblasti kulturnog nasleđa, muzejskim edukatorima. Broj učesnika je ograničen na 20 osoba, a spisak učesnika biće objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Koja znanja i veštine učesnici stiču?

Po završenoj obuci polaznici će 1) biti upoznati sa primerima dobre prakse u primeni digitalnih alata za prezentaciju, komunikaciju i obrazovanje u oblasti nasleđa; 2) steći će uvid u prednosti i nedostatke pojedinih modaliteta učenja u oblasti nasleđa; 3) steći će iskustvo timskog rada u malim grupama na planiranju programa promocije nasleđa i obrazovnih programa zaštite i korišćenja nasleđa; 4) steći će veštinu prepoznavanja potencijalno korisnih digitalnih alata u oblasti kulturnog nasleđa i unaprediće komunikacione veštine u procesima prezentacije i interpretacije nasleđa.

Kako se prijaviti za učešće?

Za učešće se možete prijaviti slanjem prijave na elektronsku adresu: kreativnaevropa. kreativna.evropa.radionice@gmail.com, do petka, 25. oktobra 2019. godine. Prijava treba da sadrži:
– ime i prezime osobe koja se prijavljuje;
– zanimanje i naziv ustanove ili organizacije koju predstavlja;
– kratka izjava o motivaciji za učešće u radionici.
Broj učenika je ograničen na 20 osoba, a spisak učesnika će biti objavljen na našem sajtu nakon isteka roka za prijavu.

Ko vodi radionicu?

Radionicu će voditi Rade Milić, Aleksandra Nikolić i Jovana Mijatović, koji zajedno čine tim koji se bavi promovisanjem inovativnih pristupa i digitalnih alata u savremenom obrazovanju. U okviru Centra za urbani razvoj rade na osavremenjavanju didaktičkih alata uz pomoć digitalnih tehnologija i tako utiču na promene u dosadašnjim praksama u školskom programu, približavajući različite teme iz kulture generacijama učenika koje odrastaju u digitalnom okruženju. Više o aktivnostima Centra za urbani razvoj možete naći ovde: http://www.udc.rs/

Rade Milić je arheolog, a trenutno angažovan kao predsednik Upravnog odbora Centra za urbani razvoj i koordinator brojnih domaćih i međunarodnih projekata promocije kulturne baštine. Glavni ciljevi centra su promovisanje urbanog života i unapređenje kulture, umetnosti i obrazovanja unutar gradskih sredina, vodeći računa o kulturno − istorijskim spomenicima koji svedoče o razvoju Beograda.

Aleksandra Nikolić sarađuje sa Centrom za urbani razvoj kao nacionalni koordinator projekta Heritage Hubs u Srbiji. Kao viši kustos edukator Centralnog instituta za konzervaciju, radi na podizanju kompetencija u oblasti konzervacije i realizaciji edukativnih programa i senzibilizaciji javnosti za značaj kulturnog nasleđa. Bila je jedan od realizatora nastave u okviru master studija iz preventivne konzervacije pri multidisciplinarnim studijama Univerziteta u Beogradu i programa neformalne obuke za muzeje u Srbiji i regionu. Bila je angažovana kao konsultant i član stručnih timova u dugogodišnjim međunarodnim programima ICCROM-a (Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara) − Archaeological Conservation for Southeast Europe, Sharing Conservation Decisions i RE-ORG, a sa ICCROM-om sarađuje i u razvoju i realizaciji programa International Summer School on Communication and Teaching Skills in Conservation and Science, posebno se baveći primenom hibridnog učenja u konzervaciji. Kao istraživač, Aleksandra se bavi ispitivanjem uloge artefakata u kulturnoj transmisiji i optimizacijom konzervacije i korišćenja zbirki u muzejima.

Jovana Mijatović je arheolog i edukator u oblasti kulturnog nasleđa, dugogodišnji saradnik Muzeja grada Beograda i drugih ustanova zaštite za realizaciju dečjih obrazovnih programa, koji podstiču kreativnost i jačaju svest o vrednostima kulturnog nasleđa i značaju njegovog očuvanja. Na međunarodnom nivou, Jovana je učestvovala u brojnim programima Međunarodnog centra za proučavanje konzervacije i restauracije kulturnih dobara – ICCROM, a jedan je od konsultanata ICCROM-a za program First Aid to Cultural Heritage in Times of Crisis, u vezi sa kojim je, u saradnji sa Centrom za urbani razvoj, realizovala projekat B-CARE: Balkan Cultural Aid Response for Emergencies, namenjen obuci mreže volontera za zaštitu kulturnog nasleđa u vanrednim situacijama na Balkanu. U okviru organizacije Kulturnaut, bavi se osmišljavanjem i realizacijom kreativnih radionica za decu školskog uzrasta na temu kulturnog nasleđa.