Lagumi i šaptaji Varoš-kapije

27 јула Lagumi i šaptaji Varoš-kapije

Neke se priče mogu naći samo kroz zapise ljudi koji su svedočili vremenima kada je Beograd bio drugačijeg tena i lica nego danas. Ispijajući domaću ( na vama je da odlučite da li je u pitanju topla kafa ili rakijica ) na ivicama nekih starih mahala u vremenima kada nisu postojali foto-zapisi, ili se do njih nije lako dolazilo, opisivali su ‘plime’ dešavanja i izgled grada. Jedno od takvih istorijskih mesta, na kojem možda baš sada i vi ispijate prvu domaću ne znajući za njenu prošlost jeste Varoš kapija.
Istorijski plato imućan od čuvenih kafana (jedna od njih je i naš restoran Proleće) , skrivenih laguma i dolaza i odlazaka raznih naroda.

Na tren zbunjujući naziv za neko gradsko područje, štivo ukazuje da je Varoš kapija tako zvana zbog mesta na kom se prostirala, gde se u blizini ponosno izdignuta nalazila jedna od četiri kapije koja je pod uticajem istorijskih bura srušena 1862. Njenu sigurnost sve do tada su obezbeđivali turski nizami vojnici prvog reda. Osim toga ovaj deo grada je ponajviše bio naseljen lokalnim srpskim stanovništvom koji su svoju snagu od okupacije pronalazili u jedinstvu na tom potezu grada.
Danas taj prostor možemo objasniti kroz ‘zagrljaj’ ulica koje su zbog svog zakrivljenog pružaja nazvane kao venci – Obilićev, Kosančićev venac, Pop-Lukina ulica pa sve do Kosmajske i Carice Milice. Mnogi bi se složili da je pravi gušt proći ovim delovima.
Ispunjena alejama, od kojih su mnoge neskromno popločane finom kaldrmom tadašnja Varoš-kapija krila je i lagume – podzemne prolaze starije od nekoliko vekova koje je narod koristio za snabdevanje vodom i namirnicama – a kako je stalno dolazilo do nekih nemira velikih sila – i za skrivanje tokom bombardovanja.

U tim danima nemira, u pauzama tišine i pucanja, varoš je posećivala pozorišna trupa koja je svoj put nalazila preko Vojvodine sve do glavnog grada. Oni su izvodili rodoljubive komade, pili i plakali sa lokalcima pod hladom lokala i svojim delovanjem opisali epitet inata kao najlepše ljudske osobine u toku rata. Nekoliko godina kasnije, kako je Varoš rasla samim time postajala sve traženija stolovi su se punili ljudima sa raznih krajeva Evrope. Tako je svoje mesto u ovoj priči našao i jedan Nemac sa trupom mešovitih glumaca koji je poprilično ‘razljutio’ domaće umetnike da i oni krenu sa njime da se nadmeću po komadima. Ubrzo je varoš postala bučna od svih posetilaca da je i sam Knez Mihailo želeo, i prisustvovao jednom komadu igranom kod “Engleske kraljice“.
Oduševljen harizmom lokalnog srpskog stanovništva on je dao obećanje da se krene sa gradnjom nacionalnog teatra – koje i dan danas krasi centar grada neposredno pored spomenika podignutog u njegovu čast.

Na brdovitoj visini, usred vetrova sa reka Varoš kapija je krasila jedan stari, još okupiran ali vešto izgrađen Beograd. U zapisima starih majstora, pričama starih, tekstovima Branislava Nušiča mogu se naći rečenice koje po svemu podsećaju na neko mesto koje je prekriveno tragom svežeg betona, ali živi kroz opise savremenika.

VAROŠ KAPIJA VIŠE NE POSTOJI, ALI DA SE MOŽE KROZ NJU PROĆI OTVORILA BI PRIZOR NA PARKOVE I GOSTIONICE KOJE I DAN DANAS ČUVAJU NJEN DUH.

A POSTOJI LI BOLJI NAČIN DA SE OSETI PROŠLOST NEGO KROZ JELA I AMBIJENT RESTORANA KOJI VEĆ JEDNIM VEKOM RASTE UZ PROMENE GRADA KOJI SVI VOLIMO?

POSETITE PROLEĆE I PODELITE SA NAMA NEKU NOVU PRIČU
U VUKA KARADŽIĆA 11.