У Нишкој Бањи на крају шеталишта, изнад спортских терена налази се базен са термоминералном водом температуре 31-32 степена. Осим за лечење обољења коштано зглобног система погодан је и за лечење лакших облика депресије.

Хидротехнички је 1931. отворањем улаза у пећину и спуштњем нивоа прелива, тј сифонског лакта, за око 70 метара испод коте истицања врела, односно преко 40 метара испод корита реке Нишаве, повремени извор Сува бања постао стални извор, са температуром воде за неколико степени нижом од температуре Главног врела. Радиоактивност воде овог извора је нижег степена, а минерални састав сличан осталим. Године 1931. се приступило изградњи „Хладног купатила“ (базен 5) за лечење болесника са лабилним нервним системом.

После Другог светског рата извор Сува бања поново пресушује, па је по пројекту професора Пећинара (1956.г.) извршено друго спуштање излива Сува бања за 8,5 м, на коту 265,70, чиме су настале промене у крашком хидрауличком систему Главно врело-Сува бања. У новонасталом хидролошком режиму врела Сува бања, минимални доток воде у сушном периоду износи 25 литара у секунди и температуром воде око 39 °C, и максималним дотоком у кишном периоду и након топљења снега од око 500 лит/сек са температуром воде око 11 °C.

Врело Сува бања даје од 14 до 42 литра воде у секунди, чија температура варира од 12 °C до 39 °C. Воде са овог врела припадају радиоактивним хомеотермама. Радиоактивност се креће између 5,96 и 6,75 Махових јединица. Радиоактивност је највећа при максималној температури воде Суве бање.